Linkovi

Sitilidis: Grčkoj potrebna vizija prosperiteta

  • Branko Mikašinović

Džon Sitilidis, Institut Vudro Vilson

Džon Sitilidis, Institut Vudro Vilson

Šta formiranje vlade nacionalnog jedinstva u Grčkoj znači za odnose Atine sa Evropskom unijiom i rešavanje dužničke krize te zemlje?” To pitanje razmotrio je u razgovoru za naš program politički analitičar u vašingtonskom Centru Vudrou Vilson, Džon Sitilidis.

Sitilidis: “Grčka možda neće moći da ispuni svoje finansijske obaveze već u decembru, kada će Atini biti potrebna nova tranša novca u iznosu od 8 milijardi dolara. Ta tranša je zamrznuta sve dok nova grčka vlada ne usvoji sporazum sa EU postignut 26. oktobra. Kako vlada Jorgosa Papandreua ne bi mogla da ispuni taj uslov, ona je podnela ostavku. U medjuvremenu, kao rezultat oštrih mera štednje, životni standard Grka je naglo opao, što je uzrokovalo opšte nezadovoljstvo gradjana, dok je stopa nezaposlenosti porasla, a aktivnosti ekonomskog sektora su stagnirale. Smatra se da bi nova koaliciona vlada možda mogla da ublaži teške posledice, posebno u pogledu penzionera i studenata. Takodje se predvidja da se prevremeni izbori održe polovinom februara iduće godine, što će označiti početak nove faze pregovora izmedju grčke vlade i EU o tome kako rešiti pitanje ovog ogromnog duga, koji će Grcima biti sve teži da ga ikad otplate.”

Glas Amerike: Kakve dodatne mere bi Grčka i EU trebalo da preduzmu da bi prevazišle aktuelne probleme?

Sitilidis: “Grčka će, pored nužnih mera štednje, morati da se koncentriše na privatni sektor i viziju rastuće ekonomije, što ona sada nema. Ako bi u kontekstu apela EU za dalje mere štednje, grčkom narodu bilo naznačeno da će sadašnje žrtve u budućnosti proizvesti daleko veći boljitak, to bi politički bilo daleko pozitivnije i prihvatljivije. Dakle, nova vlada će morati da "proda" viziju nade i prosperiteta, jer se bez toga mogu očekivati dalji protesti. U pogledu zapadne Evrope, reč je o sasvim drugačijoj jednačini. Zemlja kao što je Nemačka, na primer, ekonomski je relativno uspešna, dok problem sa Grčkom nije njeno ugrožavanja Evropske unije, već činjenica da je ogroman novac drugih evropskih zemalja vezan za grčke bankarske garancije i investiran na grčkim finansijskim tržištima. Uzmite sada, recimo, Italiju, koja je dve hiljade milijardi dolara u dugu i koja je proteklih par dana primorana da pozajmljuje po kamatnoj stopi od 6,5 odsto. To je upravo nivo kamatne stope koji su zemlje kao Grčka, Irska i Portugal bile primorane da prihvate i da potom apeluju za finansijsku pomoć od EU. Evropa nema dve hiljade milijardi dolara da bi pomogla Italiji i jasno je da postoji mogućnost domino efekta širom Evrope što bi moglo da u budućnosti opasno ugrozi evrozonu.”

Glas Amerike: Mada je problem sa Grčkom za sada izbegnut, dužnička kriza u EU se nastavlja. Šta vam to nagoveštava?

Sitilidis: “Mi imamo kulturološki problem u EU gde se prevelik broj evropskih zemalja pridržava socijal-demokratskog modela sve većeg oporezivanja da bi se obezbedile doživotne socijalne beneficije gradjanima, umesto promovisanja slobodne tržišne privrede koja nagradjuje inovatore i one koji su spremni da preduzmu rizike i unaprede sebe i društvo. Očigledno je da evropski model nije uspešan, što pokazuje kriza protekle dve godine. Dakle, kratkoročno EU je po mom mišljenju suočena sa relativnim stabilizovanjem svoje finansijske situacije, a dugoročnije sa izgledima kontinuiranih socijalnih tenzija i neizvesnom budućnošću.”


XS
SM
MD
LG