Glas Amerike: Da li Evropska unija ima političku volju da stabilizju svoju ekonomiju i političku strukturu?
Sitilidis: "Evropska unija prolazi kroz fazu možda najveće napetosti od vremena formulisanja ideje Evropske zajednice, 1950-ih godina, sa ciljem da se Nemačka i Francuska približe, ekonomski i politički, i da se izbegnu novi ratni sukobi na starom kontinentu. Evropska zajednica je uspešno funkcionisala kao slobodna trgovinska zona sa ciljem okupljanja evropskih zemalja, podsticanja njihove medjuzavisnosti i prosperiteta, i istovremenog osujećivanja svake ratne inicijative. Tada je počelo da se razmišlja i o nekoj vrsti evropskih Sjedinjenih Država, koje bi imale političko jedinstvo ali bez federalne strukture odnosno bez prepuštanja suvereniteta pojedinačnih zemalja centralnoj upravi u Briselu. Kako stvari sada stoje, gledište o ekonomskim i finansijskim pitanjima EU donosi svaka zemlja zasebno bez centralnog autoriteta. Zato sada imate situaciju u kojoj je centralna Evropa protiv periferije, sever protiv juga, pa se čak neke zemlje uzajamno spore. Ti problemi neće moći da se reše na brzinu i za to će biti potrebno najmanje 5 do 10 godina."
Glas Amerike: Koliko su sadašnji ekonomski problemi političke prirode?
Sitilidis: "Glavni strateški problem Evrope je nedostatak jake političke volje u centru da se učini šta je potrebno od strane, recimo, Centralne banke ili Centralne uprave. A razlog tome su interne kontradikcije EU. Ona ima aspiracije da bude federacija, a ustvari reč je o konglomeratu 26 suverenih zemalja, koje donose nezavisne političke odluke. Dakle, postoji problem nedostatka političke volje i nesposobnosti primene onog što je već dogovoreno u svim delovima EU. Recimo, u severnim zemljama čije ekonomije zavise od izvoza u južne zemlje, ili u južnim koje izvoze radnu snagu na sever. Do sada je EU relativno uspešno rešavala svoje probleme zbog toga sto su se oni osećali samo u zemljama manjeg ekonomskog potencijala, kao što su Grčka, Irska, Kipar, Portugal, itd. Ali ako se takva situacije pojavi u Španiji ili Italiji, onda bi euro kao valuta mogao da doživi kolaps."
Sitilidis: "Evropska unija prolazi kroz fazu možda najveće napetosti od vremena formulisanja ideje Evropske zajednice, 1950-ih godina, sa ciljem da se Nemačka i Francuska približe, ekonomski i politički, i da se izbegnu novi ratni sukobi na starom kontinentu. Evropska zajednica je uspešno funkcionisala kao slobodna trgovinska zona sa ciljem okupljanja evropskih zemalja, podsticanja njihove medjuzavisnosti i prosperiteta, i istovremenog osujećivanja svake ratne inicijative. Tada je počelo da se razmišlja i o nekoj vrsti evropskih Sjedinjenih Država, koje bi imale političko jedinstvo ali bez federalne strukture odnosno bez prepuštanja suvereniteta pojedinačnih zemalja centralnoj upravi u Briselu. Kako stvari sada stoje, gledište o ekonomskim i finansijskim pitanjima EU donosi svaka zemlja zasebno bez centralnog autoriteta. Zato sada imate situaciju u kojoj je centralna Evropa protiv periferije, sever protiv juga, pa se čak neke zemlje uzajamno spore. Ti problemi neće moći da se reše na brzinu i za to će biti potrebno najmanje 5 do 10 godina."
Glas Amerike: Koliko su sadašnji ekonomski problemi političke prirode?
Sitilidis: "Glavni strateški problem Evrope je nedostatak jake političke volje u centru da se učini šta je potrebno od strane, recimo, Centralne banke ili Centralne uprave. A razlog tome su interne kontradikcije EU. Ona ima aspiracije da bude federacija, a ustvari reč je o konglomeratu 26 suverenih zemalja, koje donose nezavisne političke odluke. Dakle, postoji problem nedostatka političke volje i nesposobnosti primene onog što je već dogovoreno u svim delovima EU. Recimo, u severnim zemljama čije ekonomije zavise od izvoza u južne zemlje, ili u južnim koje izvoze radnu snagu na sever. Do sada je EU relativno uspešno rešavala svoje probleme zbog toga sto su se oni osećali samo u zemljama manjeg ekonomskog potencijala, kao što su Grčka, Irska, Kipar, Portugal, itd. Ali ako se takva situacije pojavi u Španiji ili Italiji, onda bi euro kao valuta mogao da doživi kolaps."
