"Da li evropska ekonomska kriza ugožava i samo postojanje Evropske unije”, kolega Branko Mikašinović, postavio je to pitanje kodirektoru odeljenja za spoljnu politiku u Institutu za političke studije, Džonom Feferom.
Fefer: “Razlozi stvaranja Evropske unije su bili prvenstveno ekonomske prirode, odnosno da bi evropske zemlje imale ekonomske beneficije koje Unija može da im pruži. Medjutim, kada je izbila ekonomska kriza, ljudi su počeli da se pitaju – ‘zašto da budemo deo Unije, ako nemamo koristi od toga’. To postaje problem, posebno ako bogatije zemlje članica moraju da spašavaju, kako one smatraju, neodgovorne članice kao što je Grčka, a možda i Španija. Medjutim, to je problem svih federacija ili konfederacija, a kroz taj scenario je prošla i bivše Jugoslavija, odnosno da su se bogatije republike, kao što su Slovenija i Hrvatska pitale zašto da troše novac na siromašnije regione kao što su Kosovo i Bosna. To je naravno doprinelo tenzijama, pa i raspadu jugoslovenske federacije. Mi nismo došli do tog momenta u pogledu Evropske unije, ali ako se ekonomska kriza nastavi, mislim da će doći do političkih posledica u pogledu dugovečnosti ove unije.”
Glas Amerike: Evropska unija može da finansijski spasi Grčku i manje zemlje, ali šta mislite o Italiji i Španiji?
Fefer: “Ako bi trebalo spašavati Italiju ili Španiju to bi bio veliki teret za Evropsku uniju. Ipak, treba imati na umu da je kolektivna ekonomija EU daleko veća od SAD i da može da ima ogroman uticaj na globalnu ekonomiju. Kao takva ona je mogla da obezbedi visoke beneficije gradjanima država članica. Medjutim, ako zemlje kao Španija ili Italija počnu da imaju dublje ekonomske probleme, one bi mogle da povuku za sobom i bogatije zemlje, kao što su Francuska i Nemačka. Dakle, ključno pitanje je u kom momentu ekonomski problemi stvaraju stvarne političke posledice. Stručnjaci kažu da se to obično dešava u momentu kada u pogledu održivosti i isplativosti negativni aspekti počnu da odnose prevagu.”
Glas Amerike: Da li bi ekonomska kriza EU mogla da se odrazi i na privredni oporavak SAD?
Fefer: “SAD i Evropska unija imaju vrlo važne trgovinske odnose, odnosno uvozno-izvozne aranžmane tako da se ekonomska kretanja u Evropi neminovno odražavaju i na SAD, ali i na celu globalnu ekonomiju. Medjutim, u ovom momentu, glavne ekonomske veze SAD su sa Kinom, a ne toliko sa EU, tako da bi bi Vašington mogao da se, do izvesne mere, zaštiti od ekonomske krize u Evropi. Ali, i to je ograničeno, jer ako se ekonomska kriza u Grčkoj intenzivira, to se odmah odražava i na berze, odnosno svetsku ekonomiju. Prema tome, može se reći da se, u novim relacijama globalne ekonomije, privredni potresi u jednom delu sveta odražavaju i drugde, a to je problem koji do sada nije rešen.”