Dogovor ministara Grupe 20 o jačanju uticaja još uvek nedovoljno razvijenih ali ekonomski uspešnih zemalja, kao što su Kina, Indija i Brazil, u međunarodnim finansijskim institucijama, mogao bi da ublaži napetosti oko globalne spoljnotrgovinske neravnoteže, smatra Johanes Lin, bivši potpredsednik Svetske banke i sadašnji viši savetnik u vašingtonskom Forumu za zemlje u ekonomskom usponu. U razgovoru za naš program, Lin kaže da je okvirni sporazum dogovoren prošlog meseca a treba bude usvojen na samitu G20, koji je počinje sutra u Seulu u Južnoj Koreji.
„Na nedavnom sastanku grupe G-20 u Južnoj Koreji, ministri finansija su se dogovorili da promene glasačke kvote kao i sastav članova Upravnog odbora MMF-a. U stvari, izvršena je preraspodela glasova na račun nekoliko manjih evropskih zemalja i nekih proizvođača nafte, kao što je Saudijska Arabija. Te zemlje su se kolektivno odrekle šest odsto glasova, a Evropljani su se dodatno odrekli dva svoja mesta u 24-članom Upravnom odboru Fonda.“
Novim dogovorom ukinuta je dominacija SAD, Japana i Evrope u MMF-u, kaže Lin.
„Posle najnovijih promena uspostavljen je mnogo uravnoteženiji odnos zemalja, odražavajući dramatične promene nastale u poslednjih deset godina u globalnoj ekonomiji zbog naglog ekonomskog rasta nekih zemalja. Kina je sada treća po uticaju u Fondu, dok su ostale zemlje iz grupe rastućih ekonomija ušle u prvih deset najuticajnijih članica MMF-a.“
Po rečima našeg sagovornika, najvažnija promena odnosi se na pravo veta na odluke MMF-a.
„Prema pravilima MMF-a, posedovanje kvote od 15 odsto i više automatski obezbeđuje pravo veta na odluke upravnih organa Međunarodnog fonda. Sjedinjene Države, koje poseduju 17 odsto glasačke kvote, jedina su individualna zemlja koja ima tu mogućnost. Glasačka kvota se inače određuje na osnovu sredstava koja neka zemlja uloži u Fond. Sjedinjene Države daju najveća sredstva. Međutim, sa novom preraspodelom glasačkih kvota, zemlje u ekonomskom usponu, sada kolektivno poseduju više od 15 odsto glasova. Dakle, ako bi se udružile mogle bile da blokiraju sve odluke sa kojima se ne slažu, kao i da menjaju osnovne odredbe osnivačke povelje MMF-a.“
Međutim, Johanes Lin smatra da će te izmene u načinu rada obezbediti dugoročnu legitimnost MMF-a.
„Sprovedene promene jačaju glas zemalja koje su do skoro bile slabije zastupljene. Sa stanovišta kredibilnosti MMF-a, veoma je važno da zemlje kao što su Kina, Indija i Brazil osete da su stekle težinu i uticaj koji odražavaju njihovo mesto u globalnoj ekonomiji.“
Postignuti sporazum bi takođe mogao da pomogne ublažavanju postojeće neravnoteže u međunarodnoj trgovini, koja stvara bilateralne napetosti i neizvesnost u kursnim razlikama.
„Svima je već dobro poznata debata između Amerike i Kine o američkom platnom deficitu i kineskom suficitu, odnosno prepirka oko toga da li Sjedinjene Države treba da smanjuju svoja dugovanja ili bi Kina trebalo da poveća vrednost svoje valute kao i domaću potrošnju. MMF neće moći da bude uspešan u svojoj novostečenoj nadzornoj ulozi, ako zemlje u ekonomskom usponu budu dobile utisak da Fond zastupa pretežno interese zapadnih zemalja. Nadajmo se da do toga neće doći, kao i da će zemlje sa ogromnim trgovinskim suficitima, sada kada imaju veći uticaj, biti spremnije da pomognu rešavanje neodržive, globalne spoljnotrgovinske neravnoteže.“
Novi sporazum trebalo bi da bude zvanično usvojen na ovonedeljnom samitu Grupe-20 u južnokorejskoj prestonici Seulu.