Iako pripadnici vojske čine tek mali deo američkog stanovništva, stopa nezaposlenosti među američkim ratnim veteranima daleko prevazilazi nacionalni prosek. Oko 12 odsto veterana koji su služili u Iraku i Avganistanu su bez posla, u poređenju sa 8,5 odsto Amerikanaca širom zemlje.
Stotine ljudi čekaju u redu na ovom sajmu radnih mesta za veterane u nadi da će pronaći posao. Neki su još u aktivnoj vojnoj službi, poput Enersta Pizonje, koji je stacioniran u Avganistanu. Ovaj sajam radnih mesta biće odlučujući faktor u njegovoj odluci da li da se ponovo prijavi za služenje ili da prekine vojničku karijeru.
„Radim sa kompjuterima i telefonima, tako da ću viodeti šta možda imaju u ponudi“.
Više od 50 kompanija učestvuje na sajmu. Oni koji intervjuišu veterane ukazuju im veliko poštovanje, a sami veterani su ohrabreni. Majkl Sorentino je u vojsci služio ukupno 12 godina. Izgubio je posao u građevinarstvu 2008. i još od tada traži stalni posao. Nedavno mu je pomogla služba za zapošljavanje pod nazivom „Amerika radi“.
„Ne uzimaju vam novac, ništa ne dovode u pitanje. Date im rezime. Ako nemate odelo, oni vam ga daju, pošalju vas da izaberete. Ako nemate cipele, takođe vas pošalju da izaberete par. Objasen vam šta da kažete tokom intervjua, daju vam časove“.
„Amerika radi“ ima kancelarije u nekoliko američkih gradova i jedna od njihovih specijalnosti je upošljavanje veterana. Tu službu finansijski podržavaju lokalne, državne i federalna vlada. Frenk Grin je i nezaposlen i beskućnik.
„Ne kažem da sam u prinudnom smeštaju, ali ako me baš pitaju, priznam. Tržište je veoma konkuretno, ali sam siguran da ću nešto naći. Ja sam borac, u stanju sam da opstanem“.
U sličnoj situaciji je i Liz En Džejkobs. Kao mornarički rezervista i mlada majka, zbog nezaposlenosti je morala da svoje malo dete pošalje porodici u Trinidad i Tobago. Kaže da je na ivici da postane beskućnik. Kao rezervista, mora mesečno da prisustvuje sastanicma i da svake godine služi u aktivnoj službi nekoliko nedelja. Te obaveze – kako kaže –mogu da budu problem za potencijalne poslodavce.
„Osećam kako se unervoze čim kažem da sam rezervista. Njihov stav je: 'O Bože, pa ona može svakog trenutka da ode'. To mi teško pada. Želim da budem na jednom mestu“.
Li Bous je izvršna direktorka organizacije „Amerika radi“. Ona kaže da je od ključne važnosti pripremiti veterane za posao.
„Oni ne znaju kako da se pripreme za privatni sektor. Sve od adekvatne odeće za intervju, do učenja kako da svoje iskustvo u vojnoj službi pretoče u korisne aspekte za radna mesta koja su im dostupna na privatnom tržištu“.
A pošto će hiljade Amerikanaca i Amerikanki napustiti vojnu službu u narednih nekoliko godina, veliko pitanje je: Da li će za njih biti radnih mesta kada se vrate kući?