Linkovi

Klifton: Ključno otvaranje radnih mesta

  • Jela Frančeski

Predsednik upravnog odbora kompanije Galup Džim Klifton

Predsednik upravnog odbora kompanije Galup Džim Klifton

U svojoj novoj knjizi „Predstojeći rat za radna mesta,“ predsednik upravnog odbora kompanije Galup, Džim Klifton, tvrdi da sudbina svih zemalja danas zavisi od otvaranja novih radnih mesta. U razgovoru sza Glas Amerike, Klifton se poziva na istraživanja Galupa, koji već više od 75 godina ispituje američko i svetsko javno mnjenje.

Klifton kaže da bi svet bio u mnogo boljem stanju, odnosno napredovao ka miru i ostvarivao značajan razvoj, kada bi postojalo milijardu ipo više radnih mesta nego što ih danas ima.

„Ukupno svetsko stanovništvo broji sedam milijardi ljudi, od čega su pet milijardi punoletne osobe, a od tih pet milijardi, tri milijarde kaže da žele dobar posao. U svetu, međutim, postoji samo milijardu i dvesta milona radnih mesta, što znači da ih nedostaje između milijardu i po i milijardu osamsto miliona.“

Taj enorman manjak radnih mesta znači da četvrtina svetske populacije živi u uslovima nestabilnosti i socijalne napetosti, navodi Klifton.

„Postoji neka vrsta beznađa koje menja odnos jedinke prema zajedinici u kojoj živi kao i njen odnos prema liderima u toj sredini. Zato je potrebno oni koji upravljaju zemljama, bilo da je to Kongo ili Sjedinjene Države, staknu sposobnost stvaranja novih radnih mesta, jer će u suprotnom nastupiti nestabilnost, haos i revolucije.“

Stvari su izgledale sasvim drugačije pre svega tri decenije. Na Galupovo pitanje šta najviše žele većina je odgovarala: ljubav, novac, hranu, krov nad glavom, bezbednost, mir i slobodu. Danas, većina ljudi kaže da najviše od svega žele pristojan posao za sebe i svoju decu.

„Zaposlenje menja sve. Utiče na odluku o braku ili ostajanje bez braka. Utiče na broj dece u porodici. U Americi su nekada ljudi želeli troje dece, sada se to svelo na dvoje ili manje od toga, čak nijedno dete. Žene danas menjaju ličnu strategiju, odlaze na koledž i stiču diplome češće nego ranije. Od toga da li ste zaposleni zavisi i kako ćete da glasate, gde ćete da živite, gde biste se preselili.“

U narednim decenijama svet neće biti rukovođen ni vojnim ni političkim silama već snagom ekonomije podstaknutom stvaranjem novih radnih mesta, smatra Klifton. Neizbežni rivali u toj trci su dve najbogatije zemlje sveta, SAD i Kina. Njihove se ekonomije veoma razlikuju. Američki godišnji bruto dohodak dostiže 15 hiljada milijardi dolara, dok Kina ostvaruje bruto dohodak od oko 5 hiljada milijardi dolara. Ali, da li će tako biti i kroz tri decenije?

„Odgovor je da će Amerika povećati bruto dohodak sa 15 na 30 hiljada milijardi dolara. U Kini će bruto dohodak porasti sa sadašnjih pet hiljada milijardi dolara na između 60 i 80 hiljada milijardi dolara. To znači da će Kina postati novi lider slobodnog sveta. Možda bi neko rekao: 'sve je u redu, radićemo skupa.' Ne. Ako se to bude ostvarilo, Kina će biti novi lider slobodnog sveta. Istina, biće suočena sa smetnjama i preprekama i zato mislim da to neće ići tako lako.“

Klifton nastavlja da ljudi najbolje napreduju u kulturi, zajednici i zemlji u kojoj su inovacija i slobodno preduzetništvo glavne aktivnosti. Imajući to u vidu, Ameriku će biti veoma teško prevazići još dugi niz godina.

XS
SM
MD
LG