Direktorka beogradskog Centra za evroatlantske studije Jelena Milić održala je u sredu izlaganje na temu „Nepotpuna reforma sektora bezbednosti u Srbiji, lekcije za demokratsku tranziciju”: u Školi za medjunarodne studije (SAIS) univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu. Zamolili smo je da nam kaže šta je suština njene analize.
Milić: „Suština je da je dosta toga učinjeno, ali da ima još dosta toga što mora de učini i da jednostavno - propusti u reformi sektora bezbednosti u Srbiji definišu i našu politiku prema Kosovu i prema Bosni i Hercegovini i ostatku regiona, kao i naše evropske integracije i saradnju sa NATO-om. Sada se možda više ne radi o tome da li je u pitanju kokoška ili jaje već o tome da je sada trenutak kada treba da se fokusiramo i zatvorimo ta pitanja kao zemlja koja smatra da je blizu statusa kandidata za dalje pregovore o članstvu o EU. Sada je vreme da možda po prvi put stavimo reformu sektora bezbednosti sveobuhvatno na visoko mesto na agendi, možda čak i predizbornoj. Ni zapadna medjunarodna zajednica koja je zaista pomogla Srbiji u mnogim oblastima nije nikada jasno artikulisala to pitanje kao konkretan prioritet. Činjenica da je Srbija ispunila obaveze prema Haškom tribunalu je jako dobra vest. Zato što smo, da tako kažem, pročistili naše redove, bez čega možda ni ovoliki pomak ne bi bio moguć. Medjutim, ima još otvorenih pitanja, poput toga koliko je zista bitna uloga parlamentarnog odbora za bezbednost – zašto se do sada ovlašćenja koja taj odbor ima nisu u potpunosti koristila – da li postoji višepartijska kontrola ili se radi o instucionalnoj i demokratskoj kontroli.“
Glas Amerike: Kako ocenjujete nedavnu odluku Evropskog saveta o odlaganju kandidature Srbije za februar, odnosno mart sledeće godine? Vezano za to je i pitanje priznanja nezavisnosti Kosova kao uslova za kandidaturu o čemu se ovih dana vodi debata na relaciji Beograd - Brisel.
Milić: „Centar ze evroatlantske studije je poslednjih meseci vrlo intenzivno lobirao kod pojedinih zemalja članica Evropske unije za to da se Srbiji sada da status kandidata i da se jasno artikulišu uslovi koje bi Srbija trebalo da ispuni kako bi mogla da otvori pregovore sa unijom. Jedan od naših argumenata je bio da je politika uslovljavanja, ali i nagradjivanja, do sada bila najbolji metod saradnje, da je Ratko Mladić uhapšen i da je Evropska komisija dala povoljno mišljenje o kandidaturi. Ja razumem nezadovoljstvo nemačkih vlasti izazvano činjenicom da je došlo do oružanih sukoba na severu Kosova, ali naš najvažniji argument za davanje statusa kandidata sada je da se ne izgubi taj zamah ka EU koji se polako topi u srpskoj javnosti i da se ne izgube one dobre tekovine koje su ostvarene poslednjih godina, a koje ponekad padnu u zasenak zbog svakodnevnih dešavanja u vezi sa Kosovom. Jedna od tih tekovina je da su članovi parlamenta odnedavno i vlasnici svojih mandata i da ćemo sa novim sazivom parlamenta dobiti i nešto ojačan sastav odbora za bezbednost. Dakle, stekli su se neki uslovi za jačanje te parlamentarne i civilne kontrole nad sektorom bezbednosti, popravljaju se greške neuspele reforme pravosudja... Kada pričamo o sektoru bezbednosti ne mislimo samo na oružane snage, već i na policiju, carinu, obaveštajne službe, kao i pravosudje. Zaista mislim da je sada bio momenat da se Srbiji da status kandidata kako bi se podstakla da ide dalje.“
Glas Amerike: Vaš centar je nedavno izdao saopštenje o situaciji na severu Kosova. Šta bi po vašem mišljenju Beograd i Priština, kao i medjuanrodna zajednica trebalo da učine u cilju rešavanja te situacije?
Milić: „Umesto da sada krivi Angelu Merkel, da sebe predstavlja kao žrtvu i da tvrdi da je Nemačka sada uskratila Srbiji status postavljajući nove uslove, Srbija bi trebalo jasno da artikuliše šta su očekivanja i da proba da ih ostvari. Takodje bi trebalo javno objasniti da rezolucija 1244, kao što je Vuk Draškovič nedavno napisao, nije rezolucija koja Srbiji daje tapiju na Kosovo zauvek i da su u nju inkorporirani i elementi odluka iz Rambujea, naime da ako se jednom udje u proces deliberacije o statusu i ako on ne bude zadovoljavajući, Kosovo ima pravo da se osamostali. Takodje trebalo bi da prestanemo sa retorikom da je Euleks izašao iz mandata neutralnosti. Euleks je od samog početka dobio podršku svih 27 članica EU, i onih koje jesu i koje nisu priznale nezavisnost Kosova, da sprovodi vladavinu prava na celoj teritoriji Kosova. To je i ono što je gospodja Merkel rekla letos - da bi Srbija trebalo da preseče one institucije koje sprečavaju sprovodjenje vladavine prava i zakona, dakle policiju, sudstvo i carine, a da verovatno postoji još prostor da se održe institucije koje pružaju zdravstvene, socijalne i obrazovne usluge. Zaista je apsurdno da želimo da idemo ka Evropskoj uniji, a da miniramo najveću civilnu misiju koju zajednička evropska spoljna i bezbednosna politika ima na svetu, a to to je Euleks na Kosovu.“