Dok se kriza u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiči produbljuje, raste i strahovanje od širenja radijacije i mogućeg pogoršanja situacije. Nuklearni eksperti kažu da je kriza već prevazišla nivo havarije u Ostrvu tri milje – najtežeg nuklearnog incidenta u Sjedinjenim Državama – ali još nije postala najveća nuklearna katastrofa svih vremena.
U centrima izvan kruga od 30 kilometara oko nuklearne elektrane Fukušima, stanovnici čekaju u redu da provere koliko su ozračeni. Radnici su juče bili prisiljeni da privremeno napuste elektranu zbog naglog povećanja radijacije – što je usporilo napore da se spreči topljenje. Sa ugroženog područja su evakuisane stotine hiljada ljudi. Svima koji žive u krugu od 30 kilometara, rečeno je da ne izlaze iz kuća. Sve veći broj stranaca, ali i Japanaca, odlazi iz zemlje.
Predsednik Instituta za istraživanje energije i životne sredine, stacioniranog u Sjedinjenim Državama, Arjun Makidžani, kaže da je japanska nuklearna kriza jedinstvena.
„Svedoci smo nezapamćene nuklearne nesreće i po tome što se nikada nije dogodilo da se u tri reaktora na istom mestu i u isto vreme, dogodi teška havarija.“
U elektrani Fukušima, u tri reaktora se dogodila eksplozija, a u četvrtom je izbio požar.
„Rekao bih da je nesreća veoma teška. Za sada ne izgleda da je to najteža havarija na lestvici - to bi bio Černobil, a ovo izgleda da je ipak daleko od tog nivoa nesreće, jer nije izmerena tolika količina zračenja“, ističe Makidžani.
U nuklearnoj elektrani u Černobilu, u Ukrajini, koja je tada bila deo Sovjetskog Saveza, 1986. je izbio požar i reaktor je eksplodirao. Veliki delovi Ukrajine, Belorusije i Rusije su zagađeni nuklearnim česticama.
Kevin Kemps iz organizacije „Dalje od nuklearnog“, stacionirane u Sjedinjenim Državama, koja se bori protiv nuklearne energije, kaže da izgleda da se zračenje znatno širi, uključujući i radioaktivne izotope joda, koji napadaju štitnu žlezdu.
„Radioaktivni jod može da se odstrani iz ljudskog tela, ako se na vreme daju tablete. To su pilule kalijum jodida. U Černobilu smo videli šta može da se dogodi kada su ljudi izloženi radioaktivnom jodu-131. Došlo je do epidemije tireoidnih oboljenja, raka, drugih poremećaja, kod odraslih i naročito kod dece u černobiljskom regionu Ukrajine, Belorusije i zapadne Rusije.“
Delimično topljenje reaktora u Ostrvu tri milje, bila je najteža nesreća u Sjedinjenim Državama. Stručnjaci kažu da situacija u Japanu sada prevazilazi ono što se tamo dogodilo 1979. U nesreći u Ostvu tri milje, nije bilo poginulih i povređenih, a u biljkama i životinjama je kasnije izmeren vrlo nizak nivo ozračenja.
Nuklearni reaktori se nalaze ispod niza zaštitnih slojeva, jer šipke goriva koje se koriste u reaktorima ispuštaju vrlo visoku temperaturu. Te šipke se obično hlade vodom, ali kada se hlađenje poremeti, temperatura može da poraste toliko da se šipke tope.
Kevin Kemps objašnjava da se nuklearni inženjeri sada bore da spreče pregrevanje tih šipki u Fukušimi.
„Istopljena masa bi mogla da prođe direktno kroz zidove reaktora, pravo kroz zaštitni sistem i stigne u životnu sredinu i to ništa ne može da zaustavi, ako se ne obnovi hlađenje.“
Stepen pogoršanja situacije i trajanje posledica koje bi kriza mogla da ima na Fukušimu i okolno područje, u velikoj meri zavisi od narednih koraka. Dve decenije posle Černobila, Ujedinjene nacije su pokrenule desetogodišnji program oporavka koji još traje.