On je ponosni palestinski Kanađanin koji je rođen i odrastao u Pojasu Gaze u izbegličkom kampu Džabalija. Kasnije je na Harvardu postao specijalista za plodnost, prvi palestinski lekar koji je radio u izraelskoj bolnici. Pet puta je nominovan za Nobelovu nagradu za mir. Teško je čak opisati njegov uticaj kao profesora, autora i nepokolebljivog aktiviste.
Ipak pre svega, on je porodični čovek. Tri ćerke i sestričina su mu poginule pre skoro 15 godina, kada je izraelski tenk razorio njegov dom u Gazi, samo četiri meseca nakon što je njegova supruga izgubila bitku sa leukemijom. Svoj bes nije pretvorio u mržnju, nego u poruku za mir.
Želi da svet zna da u onome što ostaje od smrti i razaranja, postoji plamen nade za budućnost u kojoj nijedno dete, ni palestinsko, niti izraelsko neće poginuti.
U petak, 16. januara 2009. godine, rat u Gazi se već okončavao. Izraelske odbrambene snage, IDF su završavale kopnenu invaziju. Abuelaiš je tri nedelje gledao kako bombe i rakete izazivaju krvoproliće, ali je tada mislio da se rat završava.
Dva dana pre toga, tenk je uleteo u njegovu zgradu. Gledao je sa prozora kako upire top ka njemu, iako nije video vojnike. U panici je pozvao izraelskog prijatelja, voditelja na televiziji, koji je povukao neke veze kako bi se tenk sklonio.
"Mislio sam da smo sigurni. Mi nismo imali kuda da odemo. Ostali smo kod kuće i ništa se nije desilo. Dva dana kasnije, u petak, IDF je gađao moj dom", naveo je Abuelaiš za Glas Amerike.
"Mi smo čekali primirje, pregovore. Ali ljudski životi nisu nešto o čemu se pregovara. Mi smo čekali ko će biti sledeći ubijen."
Abuelaiš pamti taj užasan dan kao da je bio juče, svaki minut pamti. Bilo je 15 do 5 popodne, kada mu je dom razoren. Potrčao je u sobu i zatekao mrtve ćerke, njihova tela neprepoznatljiva. Njegova sestričina je takođe ubijena u napadu.
"To su bile moje divne, lepe ćerke, a ja nisam mogao da ih prepoznam. Nisam mogao da ih prepoznam! Moja ćerka Majar ostala je bez glave. U tom momentu sam izgubio veru u čovečanstvo".
Abuelaiš je opisao ono što je zatekao do uznemirujućih detalja. Školske sveske su se nalazile svuda, krv je curila iz svežih rana.
"Vidim svoje ćerke u svakom detetu, svakoj devojčici, svakom ljudskom biću. Nisam slobodan, dok svi ostali nisu slobodni. Nisam bezbedan, dok svi ostali nisu bezbedni. Mi živimo u svetu gde smo svi potencijalne žrtve".
Ali njegova vera u jednakost je bila inspiracija za aktivizam. Objavio je memoare 2010. godine pod nazivom "Ne želim da mrzim" i osnovao fondaciju Ćerke za život, sa ciljem da pomogne mladim ženama na Bliskom istoku da priušte fakultet.
Sada je državljanin Kanade, i preko jedne decenije je držao predavanja lekarima Univerziteta u Torontu. Malo ljudi je bilo u prilici da spozna kako obrazovanje može da promeni čoveka kao Abueliša, koji je najveći deo obrazovanja stekao u izbegličkom kampu, pre nego što je otišao na jedan od najboljih svetskih fakulteta.
Pokušao je bez uspeha da se sudi zbog napada 2009, stigao je do Vrhovog suda Izraela, pre nego što mu je slučaj odbijen pre dve godine. IDF je priznao da su pogibije bile slučajne, ili kako su naveli "kolateralna šteta", ali Abuelaiš nikada nije dobio izvinjenje koje je stalno tražio.
Najmanje dvaput godišnje poseti Gazu. Prvo što uradi je da ode na groblje da priča sa ćerkama. Zna da su one negde, da čuju svaku reč.
"One su samo trenutno malo daleko od mene", kaže on.
Nikada nije imao šanse ni da im kaže zbogom. Njegove ćerke nisu mogle da budu sahranjene na istom mestu gde im je majka, jer jer groblje na kome ona počiva, pod striktnom kontrolom IDF.
Danas kaže da opet gubi veru u ljudskost dok raste broj poginulih u Gazi, i sve ga podseća na izraelske napade. Nekoliko članova njegove porodice poginulo je u poslednje dve nedelje.
Nakon što je Hamas započeo najgori jednodnevni masakr Jevreja od Holokausta, ubijajući nemilostrdno sve od beba do starih ljudi, premijer Benjamin Netanjahu je obećao "strašnu osvetu". Palestinci se svaki dan plaše kontraofanzive. Navodi se da je preko 2000 dece u Gazi ubijeno, dok je 1, 4 miliona Palestinaca napustilo domove od kada je počeo rat.
Sve što Abuelaiš želi je mir.
Jedini način da se to toga dođe je da se prihvati da svi ljudi imaju ista prava, da niko nije superioran i da zakon za sve važi isto.
"Palestinci i Izraelci, mi smo svi na istom brodu. Moramo da zajedno dođemo do kopna, u miru", kaže Abuelaiš.
"Mislim da je fer da se kaže da neće biti pomirenja, bez uzimanja u. obzir Abuelaišovih stavova. U suštini to je stav o tome da sva ljudska bića tretiraju ostale kao ljudska bića", navodi Husein Ibiš, viši saradnik Instituta za zalivske arapske zemlje u Vašingtonu.
Svet će još da čeka da se to desi. Ni Sjedinjene Američke Države nisu izuzetak.
FBI je objavio podatke o tome da su zločini iz mržnje prošle godine bili na rekordnom nivou. Sekretarijat za nacionalnu bezbednost je upozorio organe reda cele nacije na rastuću islamofobiju i antisemitizam. Policije u Njujorku i Los Anđelesu dobijaju sve više prijava napada na jevrejske i muslimanske sugrađane.
Ranije ovog meseca, šestogodišnjeg palestinsko-američkog dečaka Vadea Al-Fajuma iznabadao je nožem do smrti rasista stanodavac u predgrađu Čikaga, kako je navela kancelarija lokalnog šerifa.
"Otrov mržnje se svugde širi", kaže Abuelaiš.
Dok raste broj zločina iz mržnje, raste i netrpeljivost širom Amerike, jer ima "ljudi koji bi umeli drugačije", navodi Maja Beri, izvršna direktorka Američkog arapskog instituta.
Dan pre nego što je Al-Fajum izboden, guverner Floride Ron Desantis, koji se bori za predsedničku nominaciju, nazvao je sve Palestince u Gazi antisemitima i rekao je da će da ih odbijati kao izbeglice.
"U ovakvim vremenima, naše izabrane vođe, civilne organizacije i mediji ne smeju da potpiruju vatru mržnje", navela je Beri.
"Trenutno se dešava vrlo nesrećan i moralno posrnuli građanski diskurs. Ako se to ne zaustavi, svi će biti ugroženi", upozorila je Beri.
Kao lekaru, mržnja nikada nije bila realna opcija za Abuelaiša.
"Kada na svet donosim bebe, ne pravim razliku između muslimana, Jevreja i hrišćana. Svim meni bogom danim veštinama, uvek ću se zalagati za njihovu bezbednost, sigurnost i slobodu".
