Niz dogadjaja u 2014. pojačao je napetost izmedju Izraela i Palestinaca do stepena kakav nije vidjen godinama, a prema predvidjanjima, nova godina bi mogla da donese još teža vremena.
Okršaji izmedju Izraalca i Palestinaca su intenzivirani kada su propali napori da se ožive bliskoistočni mirovni pregovori. To je ojačalo ekstremiste na obe strane, kaže profesor Hebrejskog univerziteta, Moše Maoz.
„Samo daju zamah jedni drugima... ekstremne, militantne pozicije i stavovi se medjusobno hrane, posebno medju desničarima.“
Devetomesečni napori američkog državnog sekretara Džona Kerija da ponovo pokrene bliskoistočne mirovne pregovore doživeli su neuspeh u aprilu.
U medjuvremenu, dve vodeće palestinske frakcije, Fatah i Hamas najavile su formiranje vlade nacionalnog jedinstva nakon sedmogodišnjeg rivalstva. Izrael je saopštio da obustavlja sve diplomatske aktivnosti jer Hamas odbija da prizna jevrejsku državu.
Kolaps diplomatije, uz ubistva nekoliko mladih Izraelaca i Palestinaca, prerastao je u 50-dnevni konflikt izmedju Hamasa i Izraela, u kojem je stradalo više od 2,000 ljudi.
Zbog sukoba, koji je u avgustu okončan bez formalnog proglašenja prekida vatre, ljudi sada više govore o opstanku, nego o miru, ističe profesor na univerzitetu Al Kuds u istočnom Jerusalimu, Zakarija Al Kak.
„Najbolja stvar kojoj se nadam je da se sadašnja, loša situacija, neće dodatno pogoršavati. To je najbolje čemu mogu da se nadam.“
Posete desničarskih Izraelaca Brdu Hrama, odnosno kompleksu džamije Al-Aksa, koje i Jevreji i Palestinci smatraju svojim svetilištem, dovele su do nove runde nasilja: spontanih napada pojedinaca koji deluju na svoju ruku protiv Izralelaca, osvetničkih napada na muslimane i sukoba u Istočnom Jerusalimu i na Zapadnoj obali. Zbog svega toga, osećanje beznadja je široko rasprostranjeno, kaže profesor Maoz sa Hebrejskog univerziteta.
„Očaj, to je sada zaključak. Nadamo se da stvari mogu da se promene. Kao istorijski analitičar mogu vam reći, stvari se kreću, mogu da se promene. Postoje razne sile koje se ne vide.“
Profesor sa Al-Kuds univerziteta veruje da će izraelska vlada i palestinske vlasti izbegavati bilo kakvu eksploziju nasilja, jer obe strahuju da će izgubiti kontrolu nad situacijom.
„Oni imaju zajednički interes da jedni druge uznemiravaju i ometaju, ali to ne znači da će želeti da jedni druge unište ili eliminišu.“
Analitičari predvidjaju nova previranja i malo prostora za diplomatiju, dok se Izrael sprema da u martu održi parlamentarne izbore, a Sjedinjene Države, smatrane važnim akterom u svakom mirovnom posredovanju, ulaze u dugu predsedničku kampanju.