Linkovi

Izbori u Srbiji odlažu ekonomske reforme


VOA logo

VOA logo

I dok Skupština Srbije nastavilja raspravu o amandmanima na Predlog budžeta za 2017. godinu koja traje više od nedelju dana, ekonomisti i analitičari se slažu da predlog donosi poboljšanje javnim finansijama, ali upozoravaju na činjenicu da novi parlamentarni izbori mogu da ugroze i odlože na neko vreme ekonomske reforme. Sve više se od političara u Srbiji, koji su na vlasti jubilarnih 100 dana, čuje da bi zajedno sa predsedničkim, u aprilu sledeće godine, mogli da se raspišu i parlamentarni izbori. Za deficit u visini od 1.7 odsto koji je omogućen znatnim uštedama i povećanjem nameta, odlaganje ekonomskih reformi i skupi izbori uvek su potencijalna opasnost.

"Potrebno je još najmanje tri godine, odnosno ceo mandat Vlade za potpuno uređenje javnih finansija," rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović dodajući da je stanje u javnom sektoru još uvek nezadovoljavajuće.

Predloženim budžetom su predviđeni ukupni prihodi u iznosu od 1.092 milijarde dinara i ukupni rashodi od 1.161 milijardi dinara, sa deficitom od 1,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Analitičari se slažu da postoji nekoliko faktora koji mogu da destabilizuju najavljenu fiskalnu projekciju, a neki od njih su spoljni šokovi, kao rast cena nafte i gasa, koji lančano prouzrokuju inflatorne pritiske, raspisivanje izbora što povlači velika sredstva iz budžeta, a samim tim odlaže reformu javnih državnih preduzeća, reformu državne uprave ili racionalizacija broja zapislenih. I najavljeno povećanje plata i penzija mogu da ugroze budžet, a pitanje je da li će dobra naplata poreza iz ove godine nastaviti trend i sledeće.

"Javni dug je još uvek veoma visok tako da bi svaki eventualni spoljni šok mogao da dovede do recesije u Srbiji. Nama je potrebno da svedemo deficit u kasi na veoma nizak nivo kako bi sprečili da neki neočekivani dogadjaji dovedu do rasta javnog duga," rekao je Petrović na konferenciji za medije.

Dug države od oko 74 odsto BDP-a je izuzetno visok i opasan, a relativno nizak deficit za sledeću godinu, u iznosu od 69 milijardi dinara, će dovesti do umanjenja javnog duga u odnosu na BDP za oko 1,1 procentni poen.

"U 2017 i 2018. godini dospevaju tranše ranije emitovanih euroobveznica, ali dug jedne zemlje je stalno aktivan i zemlja se stalno zadužuje i vraća ranija zaduženja. Srbija sem Euroobveznica ima stalnu emisiju i otplatu obveznica u Evrima i Dinarima na domaćem tržištu, a tu su i međudržavni kreditni aranžmani koji takodje ulaze u javni dug zemlje," objašnjava Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije i profesor na Ekonomskom fakultetu.

Problem koji se više od decenije javlja su neuspešna javna i državna preduzeća koja predstavljaju ogroman budžetski trošak, ali i budući budžetski rizik.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković kaže da godinama prate stanje u ovim preduzećima i upozoravaju na rizike.

"Ova 2016. nije donela povoljan zaokret u poslovanju javnih preduzeća. U ovoj godini to je bio direktan budžetski trošak od 20 milijardi dinara. Unapred pripremljeni planovi reorganizacije nisu doneli gotovo nikakav napredak, ili nisu usvojeni ili se čak ni ne primenjuju," ističe Vučković.

Kako kaže, zabrinjava što i kada dobijete neki usvojeni plan, nema pridržavanja tog plana.

"Kao da ne postoji spremnost da se neka od tih problematičnih preduzeća puste da idu u stečaj. Ne treba bežati od toga da su neka od tih preduzeća ekononski mrtva," zaključio je on.

Vučkovic kaže i da se prema podacima vidi da EPS i dalje toleriše neplaćanje struje, što se vidi na primeru RTB Bora koji duguje za struju.

On je naveo da postoji opasnost da država nastavi da preuzima dugove državnih preduzeća koji bi u narednoj godini mogli da narastu do 300 miliona evra.

"Postoje i komercijalni dugovi tih preduzeća, pa Galenika ima 70 miliona evra i Vlada može doći u iskušenje da prilikom prodaje preuzme taj dug kao što je uradila i za Jat. Za rudnik Resavicu je izdvojen novac za zatvaranje nekih rudnika, a postoje naznake da će se deo iskoristiti za isplatu plata," rekao je Vučković.

Prošle godine očekivanje bilo da će BDP u ovoj godini rasti oko 1,5% do 1,8%, a verovatno je da će konačni rast BDP u 2016. biti iznad 2,5%. Ove godine su pored većeg rasta BDP od planiranog, ostvareni i veći neporeski prihodi (prodaja licence za 4G operatere, i veće uplate dividendi javnih preduzeća), i nešto bolja naplata poreza od plana.

"Da, naplata poreza jeste efikasnija i mislim da je to posledica prinudne naplate, visokih kamatnih stopa za kašnjenje u naplati, ali i rasta BDPa više od plana za ovu godinu," objašnjava Šoškić.

Premijer Aleksandar Vučić je najavio i stopu rasta BDP od 4 odsto za sledeću godinu, ali su ekonomisti skeptični po ovom pitanju.

"Tako nešto zanteva bitno unapređenje institucionalnog ambijenta i strukturne reforme i u tome, po oceni MMF i Evropske Komisije, Srbija nema zadovoljavajuće rezultate," kaže Šoškić.

On je dodao da zvanične prognoze MMF ukazuju da je stopa privrednog rasta Srbije u ovoj godini na začelju u regionu Jugoistočne Evrope, a istu prognozu daju i za narednu godinu, tj. da će i naredne 2017. godine Srbija imati najnižu stopu privrednog rasta među zemljama koje su van EU, a nalaze se na jugoistoku Evrope.

Za sledeću godinu nisu planirane velike privatizacije i prodaje, ali analitičari kažu da je beogradski aerodrom odavno u pripremi za stavljanje pod koncesiju što bi odatno napunilo budžet za sledeću godinu. To je potvrdio i premijer Aleksandar Vučić izjavivši da Vlada Srbije razmišlja o davanju beogradskog aerodroma “Nikola Tesla” u koncesiju na 25 godina, što bi donelo oko 350-400 miliona evra ođednom i godišnje po deset-11 miliona evra.

"To zavisi od raspoloženja Vlade i trnutnih tržišnih prilika. Treba imati u vidu da svaka prodaja državne imovine u uslovima slabog institucionalnog okruženja i bez dovoljno strukturnih reformi u zemlji, po pravilu, donosi manje novca. Drugim rečima, imovinu je moguće prodati po manjoj ceni ako država nije dobro uređena i refromisana. To je, između ostalog, deo direktnih troškova odlaganja strukturnih reformi", rekao je Šoškić za Glas Amerike.

XS
SM
MD
LG