Linkovi

Eland: Eskalacija nasilja u Siriji

  • Branko Mikašinović

Analitičar Ajven Eland

Analitičar Ajven Eland

“Da li se može naći kompromisno rešenje i okončati konflikt u Siriji, uz posredovanje medjunarodne zajednice, SAD, Rusije, Kine i Irana?” Glas Amerike razgovarao je o tome saradnikom Nezavisnog instituta Ajvenom Elandom.

Eland: “Medjunarodna zajednica bi mogla da posreduje u razgovorima režima Bašara al-Asada i opozicije, mada ona nije jedinstvena i kao takva je nedovoljna efikasna. U medjuvremenu, kao odgovor na brutalne vojne mere režima, sama opozicija postaje sve militantnija i tvrdokornija. U stvari, opozicija priželjkuje medjunarodno posredovanje i pomoć, dok se režim tome opire. Dakle,ni jedna strana nije spremna na preogovore u ovom momentu. Al-Asad sistematski vojnom silom potiskuje opoziciju, koja pruža otpor. Medjutim, sukobi će najverovtnije eskalirati. Oružje će pristizati obema stranama, uz intenziviranje konflikta i krvoproliće, a to će povećati pritisak u pravcu medjunarodne intervencije.“

Glas Amerike: Kakva bi mogla da bude uloga Rusije, Kine i Irana u sirijskom konfliktu?

Eland: „SAD predstavljaju Rusiju i Kinu kao negativne faktore, koji podržavaju režim u Siriji. Iz ruske perpektive, Moskva tvrdi da je doživela neprijatno iskustvo u Libiji, pošto je u toj zemlji bila predvidjena samo humanitarna intervencija. Umesto toga, Zapad je iskoristio rezoluciju Saveta bezbednosti UN i svrgnuo Gadafija. Pored toga, sirijska protiv-vazdušna odbrana je bazirana na ruskoj vojnoj opremi i oružju. Rusija bi mogli da nastavi da snabdeva Damask oružjem preko Irana, što predstavlja dodatni problem u pogledu medjunarodne intervencije i širenja konflikta. U pogledu Irana, on se oseća ugrožen zbog sankcija i moguće vojne intervencije, i smatra da bi ga pad Asadove vlade jos vise izolovao i doveo u veoma ranjivu situaciju.“

Glas Amerike: Opozicioni lideri smatraju da ne mogu biti uspešni bez vojnog pritiska na Asadov režim?

Eland: „Asad svakim danom sve više gubi legitimnost u samoj zemlji i u medjunarodnoj zajednici. S druge strane, mada su pokreti 'Arapskog proleća' u nekim zemljama, kao što su Egipat i Tunis, bili relativno mirni sa uspešnim svrgavanjem diktatora, to nije bio slučaj sa Sirijom ili Jemenom. Trenutno je glavna prepreka medjunarodnoj akciji bojazan da bi svrgavanje Asada moglo da dovede do raspada zemlje, destabilizacije regiona i daleko većeg islamističkog uticaja. Drugim rečima, ne zna se ko bi zamenio Asada, kao što se još uvek ne zna ko će doći na vlast u Libiji ili Jemenu.“

XS
SM
MD
LG