Kakav razvoj dogadjaja se može očekivati u Egiptu pre i posle predsedničkih izbora? Odgovor smo potražili kod saradnika vašingtonskog spoljnopolitičkog Nezavisnog instituta, Ajvana Elanda.
Eland: Predstoji konfliktna situacija izmedju “Muslimanskog bratstva” i vojnog establišmenta koja sad upravlja zemljom, a čiji je predsednički kandidat bivši načelnik egipatskog vazduhoplovstva i Mubarakov premijer Ahmed Šafik, odnosno predstavnik vojske. Ukoliko Šafik pobedi na izborima moglo bi da dodje do masovnih protesta, jer bi to moglo da se protumači kao vraćanje u Mubarakovu eru, korupciju i povratak pod zapadni uticaj. Ukoliko pobedi kandidat “Muslimanskog bratstva,” Mohamed Morsi, nastaviće se konflikt izmedju “Bratstva” i vojske, koji se već vodi iza scene, ali bi tada mogao da izbije u javnost. To bi moglo da dovede do jakih političkih i društvenih tenzija.
Glas Amerike: Neki smatraju da je “Muslimansko bratstvo” umerena organizacija…?
Eland: To je tačno. “Muslimansko bratstvo” je relativno dobro integrisano kao opoziciona organizacija u Egiptu, što je bio slučaj čak i tokom Mubarakove vladavine. Mislim da je ono tokom godina evoluiralo, tako da je program te organizacije postao nejasan, mada se može očekivati da će biti više proislamski nego sekularan. Dakle, nešto slično situaciji u Turskoj. U svakom slučaju ta organizacija neće prihvatiti naše, zapadne vrednosti, ali ako pobedi na demokratskim izborima “Bratstvo “će imati legitimnost i SAD će morati da saradjuju sa njim, uprkos svojim bliskim vezama sa egipatskom vojnom strukturom. To bi moglo da se razvije u složenu situaciju.
Glas Amerike: Govoreći o vojnom establišmentu, kako će se on postaviti ako njegov kandidat izgubi?
Eland: To će biti veliki problem. Vojska već zakulisno nastoji da se domogne vlasti, ali tu postoji i ograničenje. Naime, ako bi vojni establišment otvoreno pokušao da peuzme vlast, došlo bi do novih protesta, koji bi bili upereni ne samo protiv vojske, već i protiv Mubarakovog nasleđa, korupcije i drugih društvenih zla. U početku narod je verovao da je vojska na njegovoj strani ali kasnije se taj stav promenio. U svakom slučaju, vojska bi zadržala izvesne privilegije, ali bi i dalje ostala društveno-politički faktor. Ekstremna opcija bi bila da “Musilimansko bratstvo” i narod stvore percepciju da je vojska antidemokratska i nazadna, što bi moglo da izazove nepoželjne sukobe.
Eland: Predstoji konfliktna situacija izmedju “Muslimanskog bratstva” i vojnog establišmenta koja sad upravlja zemljom, a čiji je predsednički kandidat bivši načelnik egipatskog vazduhoplovstva i Mubarakov premijer Ahmed Šafik, odnosno predstavnik vojske. Ukoliko Šafik pobedi na izborima moglo bi da dodje do masovnih protesta, jer bi to moglo da se protumači kao vraćanje u Mubarakovu eru, korupciju i povratak pod zapadni uticaj. Ukoliko pobedi kandidat “Muslimanskog bratstva,” Mohamed Morsi, nastaviće se konflikt izmedju “Bratstva” i vojske, koji se već vodi iza scene, ali bi tada mogao da izbije u javnost. To bi moglo da dovede do jakih političkih i društvenih tenzija.
Glas Amerike: Neki smatraju da je “Muslimansko bratstvo” umerena organizacija…?
Eland: To je tačno. “Muslimansko bratstvo” je relativno dobro integrisano kao opoziciona organizacija u Egiptu, što je bio slučaj čak i tokom Mubarakove vladavine. Mislim da je ono tokom godina evoluiralo, tako da je program te organizacije postao nejasan, mada se može očekivati da će biti više proislamski nego sekularan. Dakle, nešto slično situaciji u Turskoj. U svakom slučaju ta organizacija neće prihvatiti naše, zapadne vrednosti, ali ako pobedi na demokratskim izborima “Bratstvo “će imati legitimnost i SAD će morati da saradjuju sa njim, uprkos svojim bliskim vezama sa egipatskom vojnom strukturom. To bi moglo da se razvije u složenu situaciju.
Glas Amerike: Govoreći o vojnom establišmentu, kako će se on postaviti ako njegov kandidat izgubi?
Eland: To će biti veliki problem. Vojska već zakulisno nastoji da se domogne vlasti, ali tu postoji i ograničenje. Naime, ako bi vojni establišment otvoreno pokušao da peuzme vlast, došlo bi do novih protesta, koji bi bili upereni ne samo protiv vojske, već i protiv Mubarakovog nasleđa, korupcije i drugih društvenih zla. U početku narod je verovao da je vojska na njegovoj strani ali kasnije se taj stav promenio. U svakom slučaju, vojska bi zadržala izvesne privilegije, ali bi i dalje ostala društveno-politički faktor. Ekstremna opcija bi bila da “Musilimansko bratstvo” i narod stvore percepciju da je vojska antidemokratska i nazadna, što bi moglo da izazove nepoželjne sukobe.