Linkovi

Eland: Male šanse za intervenciju u Siriji

  • Branko Mikašinović

Eland: "Problemi u Siriji tretiraju se daleko opreznije od onih u Libiji."

Eland: "Problemi u Siriji tretiraju se daleko opreznije od onih u Libiji."

Koji su glavni izazovi sa kojima se suočavaju sirijska opozicija i režim predsednika Bašara al-Asada, bila su neka od pitanja koja je Glas Amerike postavio političkom analitičaru iz vašingtonskog Nezavisnog instituta, Ivanu Elandu.

Eland: Sirijska opozicija je u ovom momentu suočena sa tri ključna izazova: prvo, demonstracije se sve više kreću od mirnih ka konfrontirajućim protestima, potpomognutim dezerterima iz sirijske armije, što je podstaklo novu strategiju aktivista da delimično deluju iz ilegale, a delimično ulaze u otvorene sukobe sa bezbednosnim snagama. Drugo, sve je izraženija sektaška napetost izmedju manjina i sunitske većine, što bi - kako se neki pribojavaju - moglo da izazove gradjanski rat. Treće, opozicija nije jedinstvena, još nije dovoljno legitimna, nema održiv plan za tranziciju i deluje uglavnom iz inostranstva, a to sve ide u prilog Asadu da se nekako održi na vlasti.

Glas Amerike: Kakva je mogućnost vojne intervencije stranih sila?

Eland: U sadašnoj pat situaciji izgledi za takvu intervenciju su mali. I Izrael i Turska, kao i Iran, pažljivo prate razvoj situacije. Izrael se pribojava ekstremnih elemenata ali uprkos svemu izražava relativno neutralan stav, pa i indirektnu podršku režimu. Turska se u poslednje vreme okrenula protiv Sirije, ali sem verbalne osude ne verujem da je u stanju da učini bilo šta drugo, pošto Damask uživa podršku Irana, koji bi bez Asada bio još izolovaniji. Kao jedna od centralnih zemalja u reigonu, Sirija je daleko važnija i njeni problemi se tretiraju daleko opreznije, od, recimo onih u Libiji.

Glas Amerike: Kakve su šanse da se Muslimanskog bratstvo ili neka druga ekstremistička grupa domogne vlasti u Siriji?

Eland: Postoji znatna mogućnost da Muslimansko bratstvo, u slučaju Asadovog svrgavanja sa vlasti, preuzme jednu od vodećih uloga, postane uticajno, pa možda i preuzme vlast. To je razlog zbog koga SAD, pa i Izrael, nisu tako odlučni u svom delovanju protiv Asada, pošto se veruje da bi posle njega moglo da dodje do haosa, podele zemlje, verskih i etničkih sukoba. U medjuvremenu, Sirija je u fazi “arapskog proleća”, sa predsednikom koji nema potpunu kontrolu nad zemljom i mora da se hvata u koštac sa islamistima, koji nikada ranije nisu bili tako uticajni i popularni. Istovremeno, Asad je pod velikim pritiskom zapada da ispuni zahteve demonstranata. Mnogi smatraju da takav scenario znatno unapredjuje izglede za snažnu ulogu islamističkih elemenata u peirodu posle Asada.

XS
SM
MD
LG