Konferencija proteklih dana u Londonu, okupila je vodeće ličnosti iz vlade i naftne industrije, ne bi li se podstaklo ulaganje u Irak. Međutim, i dalje preostaju određeni rizici, među kojima je i sve veća nestabilnost u pojedinim iračkim zajednicama.
Iračka vlada kaže da nova istraživanja pokazuju da zemlja možda raspolaže najvećim naftnim rezervama na svetu koje dostižu 350 milijardi barela. Ta cifra nije proverena, ali se mnogi slažu da Irak ima ogroman još neiskorišćeni potencijal.
Konferencija "Iračka nafta 2012", održana proteklih dana u Londonu, okupila je ličnosti iz vlade i industrije. Među njima je bio i Bajazid Hasan Abdulah, irački poslanik i član parlamentarnog Odbora za naftu.
„Do kraja 2017, Irak će moći da proizvodi 12 miliona barela dnevno. Pri tome, Irak ima i ogroman gasni potencijal, s obzirom da je svaki barel, ispumpan iz zemlje, kombinovan sa 600 kubnih stopa gasa“, ističe Abdulah.
Među učesnicima londonske konferencije je bio i Toni Hejvard, bivši izvršni direktor „Britiš petroleuma“, koji je otišao iz kompanije posle izlivanja nafte iz bušotine „Dipvoter horajzon“ u Meksičkom zalivu. On sada vodi „Dženel enerdži“ (Genel Energy), najvećeg proizvođača nafte u severnom Iraku.
„Danas širom Iraka postoji očajnička potreba za znatnom novom infrastrukturom koja bi omogućila zemlji da se pojavi na svetskoj sceni kao glavni snabdevač naftom i gasom na svetu. I što je još važnije, da obezbedi sve kvalitetniji život svim građanima Iraka“, kaže Toni Hejvard, direktor kompanije "Dženel Enerdži."
Posle decnija rata i sankcija, iračka naftna i gasna infrastruktura zaostaju za ostalim vodećim izvoznicima. „Ekson“ i drugi strani naftni giganti potpisuju ugovore za razvoj bušotina i naftovoda, ali eksperti kažu da iračka politika zadržava investicije iz inostranstva. Među njima je i Pol Stivens, iz nezavisnog instituta „Četam haus“
„Oni će morati da usvoje zakon o nafti da bi omogućili međunarodnim naftnim kompanijama da dođu na bazi preizimanja rizika, a ne kao uslužne kompanije.“
Analitičari naglašavaju i druge opasnosti, pre svega sektaško nasilje koje se nastavlja.
Kurdistanski region na severu je početkom godine zaustavio transport nafte do Bagdada, u znak protesta zbog neplaćanja.
Irak leži u središtu regiona koji prolazi kroz ogroman politički metež – i graniči se sa Sirijom i Iranom. Na londonskoj konferencij je govorio i bivši irački savetnik za nacionalnu bezbednost, Movafak al-Rubai.
„Sva politika je sada regionalna i možda i globalna. Sve što se događa u Siriji, Egiptu, Jemenu i tako dalje, imaće uticaj i na Irak.“
Uprkos rizicima, Irak je u aprilu izvezao više od dva i po miliona barela nafte dnevno, što je više nego u bilo kom trenutku posle 1980-ih.
Iračka vlada kaže da nova istraživanja pokazuju da zemlja možda raspolaže najvećim naftnim rezervama na svetu koje dostižu 350 milijardi barela. Ta cifra nije proverena, ali se mnogi slažu da Irak ima ogroman još neiskorišćeni potencijal.
Konferencija "Iračka nafta 2012", održana proteklih dana u Londonu, okupila je ličnosti iz vlade i industrije. Među njima je bio i Bajazid Hasan Abdulah, irački poslanik i član parlamentarnog Odbora za naftu.
„Do kraja 2017, Irak će moći da proizvodi 12 miliona barela dnevno. Pri tome, Irak ima i ogroman gasni potencijal, s obzirom da je svaki barel, ispumpan iz zemlje, kombinovan sa 600 kubnih stopa gasa“, ističe Abdulah.
Među učesnicima londonske konferencije je bio i Toni Hejvard, bivši izvršni direktor „Britiš petroleuma“, koji je otišao iz kompanije posle izlivanja nafte iz bušotine „Dipvoter horajzon“ u Meksičkom zalivu. On sada vodi „Dženel enerdži“ (Genel Energy), najvećeg proizvođača nafte u severnom Iraku.
„Danas širom Iraka postoji očajnička potreba za znatnom novom infrastrukturom koja bi omogućila zemlji da se pojavi na svetskoj sceni kao glavni snabdevač naftom i gasom na svetu. I što je još važnije, da obezbedi sve kvalitetniji život svim građanima Iraka“, kaže Toni Hejvard, direktor kompanije "Dženel Enerdži."
Posle decnija rata i sankcija, iračka naftna i gasna infrastruktura zaostaju za ostalim vodećim izvoznicima. „Ekson“ i drugi strani naftni giganti potpisuju ugovore za razvoj bušotina i naftovoda, ali eksperti kažu da iračka politika zadržava investicije iz inostranstva. Među njima je i Pol Stivens, iz nezavisnog instituta „Četam haus“
„Oni će morati da usvoje zakon o nafti da bi omogućili međunarodnim naftnim kompanijama da dođu na bazi preizimanja rizika, a ne kao uslužne kompanije.“
Analitičari naglašavaju i druge opasnosti, pre svega sektaško nasilje koje se nastavlja.
Kurdistanski region na severu je početkom godine zaustavio transport nafte do Bagdada, u znak protesta zbog neplaćanja.
Irak leži u središtu regiona koji prolazi kroz ogroman politički metež – i graniči se sa Sirijom i Iranom. Na londonskoj konferencij je govorio i bivši irački savetnik za nacionalnu bezbednost, Movafak al-Rubai.
„Sva politika je sada regionalna i možda i globalna. Sve što se događa u Siriji, Egiptu, Jemenu i tako dalje, imaće uticaj i na Irak.“
Uprkos rizicima, Irak je u aprilu izvezao više od dva i po miliona barela nafte dnevno, što je više nego u bilo kom trenutku posle 1980-ih.