Linkovi

Godina dramatičnih promena u Iranu

  • Al Pesin

Na fotografiji Iranske studentske novinske agencije vide se gradjani kako mašu zastavom pozdravljajući povratak iranskih pregovarača iz Ženeve.

Na fotografiji Iranske studentske novinske agencije vide se gradjani kako mašu zastavom pozdravljajući povratak iranskih pregovarača iz Ženeve.

U toku 2013. u Iranu su zabeležene velike promene, od izbora umerenog sveštenika za predsednika do sporazuma sa medjunarodnom zajednicom. Analitičari kažu da će 2014. biti test tih promena.

Godina koja je za nama, 2013. ostavlja za sobom veliki trag promena u Iranu gde je umereni sveštenik izabran za predsednika, dok je sa međunarodnom zajednicom postignut sporazum o smanjenju nuklearnog programa Teherana. Međutim neki stručnjaci smatraju da će pravi test obima tih promena nastupiti 2014. kada će se od Irana tražiti veći ustupci u cilju postizanja trajnog sporazuma.

Dramatične promena u odnosima sa Iranom odigrale su se u novembru, kada su iranski minister inostranih poslova i njegove kolege, predstavnici šest svetskih sila, postigli preliminarni dogovor o ograničenju iranskig nuklearnog programa i ublažavanja ekonomskih sankcija Teheranu.

Samo godinu dana ranije, tadašnji iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad je koristio oštru retoriku protiv zapada i odbijao bilo kakve razgovore o nuklearnom programu, dok su istovremeno loše upravljanje i ekonomske sankcije nanosile štetu iranskoj ekonomiji.

Prva veća promena nastupa u junu kada su se iranski glasači opredelili za relativno umerenog Hasana Rohanija, umesto Ahmadinedžada. Ništa manje važna bila je i javna podrška, Rohanijevom umerenom pristupu, verskog lidera Ajatole Alija Hameneija,.

Kulminacija je nastupila u novembru, u Ženevi, postizanjem preliminarnog dogovora o ograničenju iranskig nuklearnog programa.

Dramatične promene su očevidne, ali ih ne bi trebalo precenjivati. Mislim da će 2014. biti ključna godina koja će pokazati da li iranska strategija menja kurs. Za sada, mislim da se radi o taktičkom potezu”, ocenjuje bivši američki ambasador Ričard LeBeron.

On predviđa nastavak borbe unutar Irana između tvrdolinisjkih i umerenih struja, dok se Iran bude pozivao na veće ustupke za postizanje trajnog sporazuma oko njegovog nuklearnog programa .

Ali Mark Ficpatrik sa londonskog Međunarodnog instituta za strateške studije kaže da će, ako ništa drugo, naredni meseci biti posvećeni pregovorima, a ne razgovorima o ratu.

“Da razvoj iranskog nuklearnog programa nije stavljen pod kontrolu, uskoro bi prekoračio izraelsku crvenu liniju i mislim da bi do leta iduće godine već imali neku vojnu opciju na stolu.”

Oba stručnjaka i Fitcpatrik i LeBeron sumnjaju u uveravanja iranskih lidera da njihov nuklearni program nema za cilj proizvodnju nuklearnog oružja. Stručnjaci veruju da oni i dalje drže tu opciju otvorenom, ali da žele i ublažavanje sankcija kako bi zadovoljili sopstvenu javnost.

Ficpatrik kaže da se postavlja pitanje koliko je restrikcija Teheran spreman da prihvati i za koje bi vreme, ukoliko to požele, bio u stanju da proizvedu nuklearno oružje.

“Da li će oni prihvatiti da sve to traje onoliko dugo koliko to bi to Sjedinjene Države želele i da li će se to uklapati u njihova očekivanja? To će biti vrlo osetljiv faktor predstojećih pregovora."

Razgovori treba da budu završeni u roku od šest meseci, što je po mišljenju mnogih stručnjaka teško realizovati. Međutim čak i lagani pomak bi mogao da smanji zabrinutost bliskoitočnih i zapadnih zemalja i možda čak otvori vrata za eventualnu saradnju oko drugih problema, posebno Sirije, dok bi ćorsokak samo mogao da oživi tenzije iz proteklih godina.
XS
SM
MD
LG