Američki državni sekretar Džon Keri učestvuje na godišnjoj Minhenskoj konferenciji o globalnoj bezbednostigde će jedna od važnih tema konferencije biće i iranski nuklearni program. Smanjivanje obima iranskog nuklearnog programa uključuje i medjunarodne inspekcije koje bi trebalo da obezbede ograničenje iranskog obogaćivanja uranijuma. U zamenu za to biće ublažene medjunarodne sankcije Teheranu, mada je američki predsednik Barak Obama zapretio i mogućim oštrijim sankcijama ukoliko iranski lideri ne iskoriste ovu priliku:
„Medjutim, ako iranski lideri iskoriste ovu priliku, a to ćemo saznati uskoro, Iran bi načinio važan korak ka povratku u zajednicu nacija, a mi bismo rešili jedan od glavnih bezbednosnih izazova našeg vremena bez rizika od ulaska u rat.“
Iranski predsednik Hasan Rohani rekao je da sporazum o nuklearnom programu otvara novo poglavlje:
„Primenom ženevskog sporazuma odnosi sa evropskim državama biće potpuno normalizovani. Odnosi Irana i Sjedinjenih Država takodje su ušli u novu fazu proteklih meseci.“
Ovaj sporazum postavlja odnose Vašingtona i Teherana na opreznu novu osnovu, kaže bivši američki ambasador Adam Ereli:
„U američkoj administraciji postoji optimizam kojeg nije bilo dugo, dugo vremena. Razlog je što je, otvoreno govoreći, proces otišao mnogo dalje nego što je bilo ko očekivao na početku.“
Medjutim, pregovori o nuklearnim pitanjima možda neće dovesti do ublažavanje drugih razlika izmedju Sjedinjenih Država i Irana, kaže saradnik Američkog instituta za mir, Stiven Hajdeman:
„Jedno od očekivanja koja amotivišu pregovore sa Iranom je da će, ako vratimo tu zemlju u medjunarodnu zajednicu, to ublažiti njeno ponašanje u drugim oblastima. Medjutim ishod u tom pogledu je veoma neizvestan.“
To je posebno slučaj kada se radi o podršci Irana njegovim saveznicima - sirijskoj vladi i pokretu Hezbolah u Libanu.
Profesor na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, Hilari Men Leveret, kaže da pretnje američkim saveznicima – Izraelu i Saudijskoj Sarabiji sputavaju inicijative predsednika Obame, mada ona smatra da Teheran nastoji da ublaži te pretnje:
„Oni čine sve što mogu kako bi omogućili Sjedinjenm Državama da zaključe sporazum o nuklearnim pitanjima, a to bi ujedno značilo i ublažavanje zabrinutosti Izraela, kao i strahovanja Saudijske Arabije i drugih zalivskih zemalja.“
Leveret kaže da predsednik Rohani ima ograničenu mogućnost da kod kuće pokaže prednosti boljih odnosa sa Sjedinjenim Državama:
„Centralni element za predsednika Rohanija biće da li može da osigura da će Sjedinjene Države sesti za sto i ispuniti svoj deo obećanja. Ako to ne bude slučaj, on će morati da potraži nešto drugo, što nam se možda neće svideti.“
Američki zvaničnici kažu da bi bolji odnosi sa Iranom mogli da budu od pomoći i u Avganistanu, gde bi snage NATO-a trebalo da okončaju svoju misiju ove godine, kao i u Iraku, gde vlada vodi borbe protiv ekstremista duž sirijske granice.
„Medjutim, ako iranski lideri iskoriste ovu priliku, a to ćemo saznati uskoro, Iran bi načinio važan korak ka povratku u zajednicu nacija, a mi bismo rešili jedan od glavnih bezbednosnih izazova našeg vremena bez rizika od ulaska u rat.“
Iranski predsednik Hasan Rohani rekao je da sporazum o nuklearnom programu otvara novo poglavlje:
„Primenom ženevskog sporazuma odnosi sa evropskim državama biće potpuno normalizovani. Odnosi Irana i Sjedinjenih Država takodje su ušli u novu fazu proteklih meseci.“
Ovaj sporazum postavlja odnose Vašingtona i Teherana na opreznu novu osnovu, kaže bivši američki ambasador Adam Ereli:
„U američkoj administraciji postoji optimizam kojeg nije bilo dugo, dugo vremena. Razlog je što je, otvoreno govoreći, proces otišao mnogo dalje nego što je bilo ko očekivao na početku.“
Medjutim, pregovori o nuklearnim pitanjima možda neće dovesti do ublažavanje drugih razlika izmedju Sjedinjenih Država i Irana, kaže saradnik Američkog instituta za mir, Stiven Hajdeman:
„Jedno od očekivanja koja amotivišu pregovore sa Iranom je da će, ako vratimo tu zemlju u medjunarodnu zajednicu, to ublažiti njeno ponašanje u drugim oblastima. Medjutim ishod u tom pogledu je veoma neizvestan.“
To je posebno slučaj kada se radi o podršci Irana njegovim saveznicima - sirijskoj vladi i pokretu Hezbolah u Libanu.
Profesor na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, Hilari Men Leveret, kaže da pretnje američkim saveznicima – Izraelu i Saudijskoj Sarabiji sputavaju inicijative predsednika Obame, mada ona smatra da Teheran nastoji da ublaži te pretnje:
„Oni čine sve što mogu kako bi omogućili Sjedinjenm Državama da zaključe sporazum o nuklearnim pitanjima, a to bi ujedno značilo i ublažavanje zabrinutosti Izraela, kao i strahovanja Saudijske Arabije i drugih zalivskih zemalja.“
Leveret kaže da predsednik Rohani ima ograničenu mogućnost da kod kuće pokaže prednosti boljih odnosa sa Sjedinjenim Državama:
„Centralni element za predsednika Rohanija biće da li može da osigura da će Sjedinjene Države sesti za sto i ispuniti svoj deo obećanja. Ako to ne bude slučaj, on će morati da potraži nešto drugo, što nam se možda neće svideti.“
Američki zvaničnici kažu da bi bolji odnosi sa Iranom mogli da budu od pomoći i u Avganistanu, gde bi snage NATO-a trebalo da okončaju svoju misiju ove godine, kao i u Iraku, gde vlada vodi borbe protiv ekstremista duž sirijske granice.