Sporazum koji je postignut u Ženevi predviđa ublažavanje sankcija uvedenih Iranu, pod uslovom da Teheran ograniči ili suspednuje neke od svojih nuklearnih aktivnosti. Međutim, tek treba da se vidi da li će rezultat dogovora biti u skladu sa očekivanjima običnih Iranaca.
Na ulicama Teherana, kao i na lokalnim bazarima, uočljivo je veće samopouzdanje – zlatan nakit privlači kupce.
“Ljudi su spremniji da troše. Mušterije su sigurnije. Lično mislim da neću biti na gubitku ako budem kupovala”, kaže stanovnica Teherana, Nahid Habibi.
Čak i trgovci stranim valutama, koji su bili svedoci da rijal izgubi 80 odsto vrednosti u odnosu na dolar, su optimisti.
“Popravila se atmosfera posle obavljenih razgovora. To je očigledno”, kaže trgovac devizama, Hosein.
Na razgovorima u Ženevi vodećih svetskih sila i Irana, postignut je dogovor da Teheran suspednuje ključne aspekte svog nuklearnog programa, a zapad ublaži sankcije koje se odnose na zlato, iransku automobilsku industriju i izvoz petrohemijksih proizvoda - obezbeđujući oko jednu i po milijardu dolara prihoda. Ali, koliko će to pomoći ugroženoj iranskoj privredi?
Metju Levit, iz Vašingtonskog instituta za politiku na Bliskom istoku, kaže ne baš mnogo.
“Mislim da prosečni Iranac očekuje mnogo u pogledu svakodnevnih stvari. Međutim, to što će dobiti u narednim danima, nedeljama ili mesecima je veoma, veoma malo”.
Levit kaže da bi zbog toga predsednik Hasan Rohani mogao da se suoči sa takozvanom “krizom rastućih očekivanja”, koja bi mogla da ga primora da što pre postigne sporazum sa zapadnim silama, ili pak da pronađe način da Zapad okrivi za eventualno neuspele pregovore.
Ali, nisu samo Iranci puni nade. Tu su i brojni međunarodni poslovni akteri, koji su počeli da razmatraju mogućnost poslovanja sa Iranom, u kojem - kako to stručnjaci navode – postoji ogromna potražnja za američkom robom.
Klif Berns je pravnik izvozne firme “Brajan Kejv” u Vašingtonu:
“Ne vidim da će odjednom nastati navala na Iran, ali zainteresovane kompanije prate situaciju, i u zavisnosti od sankcija, razmotriće aktivniju ulogu u Iranu”.
Američki zvaničnici za sada tvrde da se nije ništa promenilo, kao i da je trgovinski embargo čvrsto na snazi.
Međutim, za neke Irance, vide se znaci nade.
Ali, diplomac iransko-američkog porekla, pristao je da govori za Glas Amerike, pod uslovom da ostane anoniman, kako bi zaštitio prijatelje i porodicu u Iranu.
“Jedina stvar o kojoj zaista brinem kada avionom putujem za Iran, jeste koliko su sankcije pogodile iransku vazduhoplovnu kompaniju – ‘Iran er’. Da li će avion da se pokvari zato što ne mogu da dođu do rezervnih delova”.
Takve strepnje će nestati, s obzirom da će prema privremenom dogovoru, biti omogućene određene bezbednosne popravke i inspekcije iranskih putničkih aviona.
Na ulicama Teherana, kao i na lokalnim bazarima, uočljivo je veće samopouzdanje – zlatan nakit privlači kupce.
“Ljudi su spremniji da troše. Mušterije su sigurnije. Lično mislim da neću biti na gubitku ako budem kupovala”, kaže stanovnica Teherana, Nahid Habibi.
Čak i trgovci stranim valutama, koji su bili svedoci da rijal izgubi 80 odsto vrednosti u odnosu na dolar, su optimisti.
“Popravila se atmosfera posle obavljenih razgovora. To je očigledno”, kaže trgovac devizama, Hosein.
Na razgovorima u Ženevi vodećih svetskih sila i Irana, postignut je dogovor da Teheran suspednuje ključne aspekte svog nuklearnog programa, a zapad ublaži sankcije koje se odnose na zlato, iransku automobilsku industriju i izvoz petrohemijksih proizvoda - obezbeđujući oko jednu i po milijardu dolara prihoda. Ali, koliko će to pomoći ugroženoj iranskoj privredi?
Metju Levit, iz Vašingtonskog instituta za politiku na Bliskom istoku, kaže ne baš mnogo.
“Mislim da prosečni Iranac očekuje mnogo u pogledu svakodnevnih stvari. Međutim, to što će dobiti u narednim danima, nedeljama ili mesecima je veoma, veoma malo”.
Levit kaže da bi zbog toga predsednik Hasan Rohani mogao da se suoči sa takozvanom “krizom rastućih očekivanja”, koja bi mogla da ga primora da što pre postigne sporazum sa zapadnim silama, ili pak da pronađe način da Zapad okrivi za eventualno neuspele pregovore.
Ali, nisu samo Iranci puni nade. Tu su i brojni međunarodni poslovni akteri, koji su počeli da razmatraju mogućnost poslovanja sa Iranom, u kojem - kako to stručnjaci navode – postoji ogromna potražnja za američkom robom.
Klif Berns je pravnik izvozne firme “Brajan Kejv” u Vašingtonu:
“Ne vidim da će odjednom nastati navala na Iran, ali zainteresovane kompanije prate situaciju, i u zavisnosti od sankcija, razmotriće aktivniju ulogu u Iranu”.
Američki zvaničnici za sada tvrde da se nije ništa promenilo, kao i da je trgovinski embargo čvrsto na snazi.
Međutim, za neke Irance, vide se znaci nade.
Ali, diplomac iransko-američkog porekla, pristao je da govori za Glas Amerike, pod uslovom da ostane anoniman, kako bi zaštitio prijatelje i porodicu u Iranu.
“Jedina stvar o kojoj zaista brinem kada avionom putujem za Iran, jeste koliko su sankcije pogodile iransku vazduhoplovnu kompaniju – ‘Iran er’. Da li će avion da se pokvari zato što ne mogu da dođu do rezervnih delova”.
Takve strepnje će nestati, s obzirom da će prema privremenom dogovoru, biti omogućene određene bezbednosne popravke i inspekcije iranskih putničkih aviona.