U subotu se navršava godinu dana od kontroverznih predsedničkih izbora u Iranu, od protesta miliona ljudi, od trenutka kada je iz snajpera ubijena Neda Aga Soltan...
Milion Iranaca izašli su na ulice da bi osporili rezultate predsedničkih izbora 12. juna. Predsednik Ahmadinedžad tvrdio je da je odneo pobedu, ali su mnogi smatrali da su rezultati lažirani – i da je pravi pobednik reformista Mir Husein Musavi.
Prkosni Iranci izabrali su zelenu boju za simbol opozicije – prekrivajući Teheran zelenim grafitima, a potret Ajatole Hameneija isprskan je zelenom bojom.
Zeleni talas je rastao narednih meseci, dok su opozicionari na Internet postavljali snimke protesta i prkošenja režimu. Na svakom koraku, aktivisti su se suočavali sa teškom dilemom:
„Šta da radim? Da li ću izgubiti posao ako odem na demonstracije? Da li da rizikujem da mi razbiju glavu, da ne mogu da izdržavam decu, ili da ostanem kod kuće, i prepustim se molitvama“, priča Borzou Daragai, novinar Los Andjeles Tajmsa koji je, zahvaljujući izveštajima o izborima u Iranu bio finalista u konkurenciji za ovogodišnju Pulicerovu nagradu.
Iranski demonstranti su morali da budu inovativni, od elektronskih postera kojima su najavljivali mitinge… do izdanja Internet stripa o Iranki koja traži sina koji je nestao od kada ga je privela policija.
A u SAD – postoje ljudi kao što je Mohsen Sezgara, nekada elitni član iranskog režima, koji sada snima podkaste i smišlja strategiju zelenog pokreta iz svog podruma u Virdžiniji.
„Oni koji žele da se otarase Ahmadinedžada i dalje su na raskršću – postoji konfuzija, pa čak i očajanje kad razmišljaju šta dalje da preduzmu“, navodi Daragai,
U isto vreme, iranska bitka sa Zapadom u vezi sa nuklearnim programa se zahuktava. Ove nedelje Savet bezbednosti UN uveo je nove sankcije Iranu. Predsednik Obama to vidi kao pobedu – ali analitičari veruju da one neće sprečiti Iran da napravi bombu, niti sprečiti režimsko gušenje povika zelenog pokreta za slobodu.