Sporni iranski nuklearni program, pregovori Teherana sa zapadnim zemljama o rešenju tog spora i izbor novog iranskog predsednika su u protekloj godini privlačili pažnju javnosti širom sveta, ali za većinu običnih Iranaca mogo važniji problem bila je ekonomska situacija u zemlji, teško pogođenoj međunarodnim sankcijama. Mnogi poznavaoci prilika u Iranu smatraju da su rastuća inflacija i visoka stopa nezaposlenosti utrli put za iransko otvaranje prema Zapadu i svetu.
Kulminacija šoka za iranske potrošače natupila je u martu 2013. kada je cena koštunjavog voća, poskupela desetostruko.
"Prvi put u 30 godina, da za iransku novu godinu na stolu nije bilo oraha i pistaća koji su deo tradicionalne praznične trpeze. Tako smo iskazali naše negodovanje zbog astronomskog povećanja cena tih proizvoda", kaže Iranac Hamid Purmand.
To je bio poslednji u seriji, ekonomskih udaraca narodu koji se proteklih godinama borio sa inflacijom od 40 odsto i nezasposlenošću koja prelazi 12 odsto. Stopa nezaposlenosti među mladima bila je skoro udvostručena.
Približavanjem predsedničkih izbora ni jedan od tih problema nije zaboravljen.
"Novi predsednik mora da uradi nešto što će nam ublažiti sankcije i olakšati život", smatra Abas Purhasani.
Sledi veselje na ulicama Irana. Za novog predsednika izabran je reformistički sveštenik Hasan Rohani , koji je tokom predizborne kampanje obećavao da će oživeti iransku privredu posustalu pod teretom međunarodnih sankcija uvedenih Teheranu zbog spornog nuklearnog programa.
I dok se novo iransko rukovodstvo priprema za pregovore o spornom nuklearnom programu, sa predstavnicima vodećih svetskih sila u oktobru u Ženevi, Teheran, zbog drastično smanjenog izvoza nafte, gubi oko 100 miliona dolara dnevno.
“Iranu zaista treba skinuti sankcije koje su nanele ogromnu štetu ekonomiji i to je stanje koje se ne može tako brzo popraviti”, ističe Majkl Sing sa Instituta za Bliski istok.
Krajem novembra, veliki pomak u Ženevi. Okvirni sporazum Teherana i svetskih sila oko iranskog nuklearnog programa uz obećanje za smanjenja sankcija za oko 7 milijardi dolara, budi nove nade.
"Hvala Bogu da je sporazum koji su postigli u interesu Iranaca. To je ono o čemu su svi Iranci maštali", izjavio je Ibrahimi, vlasnik prodavnice nakita.
Ali ima i onih Iranaca koji ne dele to oduševljenje, poput Mane koja je putem Skajpa govorila za Persijski servis Glasa Amerike.
"Nadam se da će se svakodnevni život ljudi popraviti, život ljudi koji nas okružuju, život fabričkih radnika koji rade u veoma lošim uslovima. Zbog sankcija mnoge fabrika u Iranu su prestale da rade. Ja radim sa nekoliko fabrika i videla sam da su morali da otpuste veliki broj radnika."
Metju Levit, analitičar u vašingtonskom Institutu za bliskoistočne studije kaže da postoji dobar razlog za oprez.
"To će možda pomoći Iranu da prebrodi narednih šest meseci ali će se isto tako stvoriti tenzija zato što mnogi Iranci očekuju da će postizanje sporazuma donti ogromno olakšanje i ukidanje sankcija.”
Dejvid Koen iz američkog Sekretarijata za finansije upozorava da će ekonomski pritisak biti nastavljen, ukoliko se Teheran ne bude pridržavao dogovora:
"Strane banke i biznisi još moraju da prave izbor. Da li će da posluju sa Iranom ili sa Sjedinjenim Državama. Ne mogu sa obe strane."
To znači da sudbina iranske ekonomije po svemu sudeći zavisi od ishoda pregovora u Ženevi.
Kulminacija šoka za iranske potrošače natupila je u martu 2013. kada je cena koštunjavog voća, poskupela desetostruko.
"Prvi put u 30 godina, da za iransku novu godinu na stolu nije bilo oraha i pistaća koji su deo tradicionalne praznične trpeze. Tako smo iskazali naše negodovanje zbog astronomskog povećanja cena tih proizvoda", kaže Iranac Hamid Purmand.
To je bio poslednji u seriji, ekonomskih udaraca narodu koji se proteklih godinama borio sa inflacijom od 40 odsto i nezasposlenošću koja prelazi 12 odsto. Stopa nezaposlenosti među mladima bila je skoro udvostručena.
Približavanjem predsedničkih izbora ni jedan od tih problema nije zaboravljen.
"Novi predsednik mora da uradi nešto što će nam ublažiti sankcije i olakšati život", smatra Abas Purhasani.
Sledi veselje na ulicama Irana. Za novog predsednika izabran je reformistički sveštenik Hasan Rohani , koji je tokom predizborne kampanje obećavao da će oživeti iransku privredu posustalu pod teretom međunarodnih sankcija uvedenih Teheranu zbog spornog nuklearnog programa.
I dok se novo iransko rukovodstvo priprema za pregovore o spornom nuklearnom programu, sa predstavnicima vodećih svetskih sila u oktobru u Ženevi, Teheran, zbog drastično smanjenog izvoza nafte, gubi oko 100 miliona dolara dnevno.
“Iranu zaista treba skinuti sankcije koje su nanele ogromnu štetu ekonomiji i to je stanje koje se ne može tako brzo popraviti”, ističe Majkl Sing sa Instituta za Bliski istok.
Krajem novembra, veliki pomak u Ženevi. Okvirni sporazum Teherana i svetskih sila oko iranskog nuklearnog programa uz obećanje za smanjenja sankcija za oko 7 milijardi dolara, budi nove nade.
"Hvala Bogu da je sporazum koji su postigli u interesu Iranaca. To je ono o čemu su svi Iranci maštali", izjavio je Ibrahimi, vlasnik prodavnice nakita.
Ali ima i onih Iranaca koji ne dele to oduševljenje, poput Mane koja je putem Skajpa govorila za Persijski servis Glasa Amerike.
"Nadam se da će se svakodnevni život ljudi popraviti, život ljudi koji nas okružuju, život fabričkih radnika koji rade u veoma lošim uslovima. Zbog sankcija mnoge fabrika u Iranu su prestale da rade. Ja radim sa nekoliko fabrika i videla sam da su morali da otpuste veliki broj radnika."
Metju Levit, analitičar u vašingtonskom Institutu za bliskoistočne studije kaže da postoji dobar razlog za oprez.
"To će možda pomoći Iranu da prebrodi narednih šest meseci ali će se isto tako stvoriti tenzija zato što mnogi Iranci očekuju da će postizanje sporazuma donti ogromno olakšanje i ukidanje sankcija.”
Dejvid Koen iz američkog Sekretarijata za finansije upozorava da će ekonomski pritisak biti nastavljen, ukoliko se Teheran ne bude pridržavao dogovora:
"Strane banke i biznisi još moraju da prave izbor. Da li će da posluju sa Iranom ili sa Sjedinjenim Državama. Ne mogu sa obe strane."
To znači da sudbina iranske ekonomije po svemu sudeći zavisi od ishoda pregovora u Ženevi.