Linkovi

Iran otvoren za biznis

  • Mill Arcega

Iranski predsednik Hasan Rohani sa francuskim predsednikom Olandom tokom posete Francuskoj

Iranski predsednik Hasan Rohani sa francuskim predsednikom Olandom tokom posete Francuskoj

Iran je otvoren za biznis. Tu poruku je iranski predsednik Hasan Rohani preneo svojim domaćinima tokom nedavne evropske turneje. Najveći deo sankcija Iranu ukinut je zahvaljujući sporazumu o obustavi iranskog nuklearnog programa.

Teheran je pokrenuo „ofanzivu šarma“ kako bi predstavio ekonomske prilike koje nudi. Medjutim neki bliskoistočni eksperti ne veruju da će američke kompanije požuriti u Iran.

Po dolasku u Francusku prošle nedelje iranski predsednik Hasan Rohani izjavio je da njegova poseta ima za cilj da ojača veze njegove zemlje sa Evropskom unijom i da unapredi medjunarodne odnose.

Po svemu sudeći Rohani nije gubio vreme, zaključivši sporazum o kupovini višie od 100 putničkih aviona firme Erbas u vrednosti od 27 milijardi dolara. Tokom njegoih poseta Italiji i Francuskoj zaključeni su i drugi ugovori u vrednosti od više milijardi dolkara.

Radi se o „ofanzivi šarma“ koja ima za cilj da omekša ustaljeni imidž Irana kaže analitičar Piter Kardilo.

„Mislim da ćemo biti svedoci trke poslovnih kompanija koje će pokušati da se domognu dela iranskog tržišta.“

Medjutim, uprkos prilikama, američke kompanije bi trebalo da budu oprezne. U razgovoru za persijski servis Glasa Amerike, stručnjak za Bliski istok iz instituta Hadson, Ken Vajnstajn ističe da će neke od američkih sankcija Iranu ostati na snazi kako bi se sprečila eventualna buduća kršenja nuklearnog sporazuma od strane Irana.

„Pravni savetnici američkih kompanija moraju da budu svesni da bi neke od tih sankcija mogle potencijalno da imaju posledice po njihove operacije u Iranu i drugde.“

Retorika u američkoj izbornoj godini takodje bi mogla da poveća neizvesnot u američko-iranskim odnosima. Vajnstajn kaže da će dosta zavisiti i od politike iranske vlade u narednom periodzu.

„Ako iranski režim napusti svoj program proizvodnje balitičkih raketa, ako odustane od agresivnih akcija u susednim zemljama i ako počne da poštuje ljudska prava – prava žena i manjina, pitanje sankcija će postati manje važno“.

Analitičari smatraju da Iran povećava tu neizvesnot približavanjem evropskim zemljama, možda kako bi uneo neslogu u odnosima SAD i Evrope. Medjutim, dok pada cena nafte, koja je glavni izvor prihoda Irana, Piter Kardilo smatra da će Iran jednostavno preduzimati poteze koji mu donose korist.

„Irancima će verovatno biti potrebno izvesno vreme da bi podigli proizvodnju na nivo na kojem bi mogla da im donese značajnu zaradu, istovremeno nastojeći da sklope i druge aranžmane.“

Posle višegodišnje izolacije Iran želi da unovči svoje prednosti. Sa tržištem od 80 miliona ljudi i godišnjim proizvodom od 400 milijardi dolara Iran je najveća ekonomija koja će se ponovo priključiti globalnom trgovinskom sistemu još od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

XS
SM
MD
LG