Linkovi

Danijel Hamilton: Tramp pre svega biznismen

  • Jela Defrančeski

Danijel Hamilton, izvršni direktor Cenra za transatantske odnose, Univerzitet Džons Hopkins u Vašingtonu

Danijel Hamilton, izvršni direktor Cenra za transatantske odnose, Univerzitet Džons Hopkins u Vašingtonu

Novi predsednik SAD, Donald Tramp odneo je izbornu pobedu zahvaljujući nezadovoljstvu osiromašene američke radničke klase, koja za to krivi političku i ekonomsku elitu u zemlji, zbog toga što podržava dugogodišnju politiku ekonomske globalizacija od koje ima finansijsku korist i to na štetu prosperiteta srednje klase, kaže Danijel Hamilton, izvršni direktor Centra za transatlantske odnose Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu.

Međutim, Hamilton ukazuje i na neke od pogrešnih procena pristalica demokratske kandidatkinje Hilari Klinton. Većina anketa, ali i analitičara,kađe on, ukazivalo je na Trampovu usku izbornu bazu, svedenu kako su smatrali na belce iz nižih slojeva srednje klase.Vladalo je uverenje da će manjine, Hispanci i Afroamerikanci u velikim procentima glasati za Klinton, jer se Tramp na primarnim izborima pogrdno izražavao o tim grupama, podseća Hamilton:.

„Bila je populistička pobuna protiv establišmenta, koja se uglavnom sastojala od belačkih radničkih glasača, čiji je osećaj nezadovoljstva toliko intenzivan da ih je nagnao da glasaju u neobično velikim brojevima. Mediji nisu izvestili o tome da je skoro 30 odsto hispanskih birača glasalo za Trampa, niti su Afroamerikanci izašli na birališta u najavljivanim procentima za Hilari Klinton. Intenzitet je bio na strani Trampa, ljudi zahtevaju stvarne promene sistema. Oduševljenja za Hilari Klinton bilo je mnogo manje.“

Republikanci prvi put od 1927. ne samo da su osvojili predsednički položaj, već kontrolišu oba doma Kongresa i veliki broj zakonodavnih tela, kao i guvernerskih položaja u saveznim državama. Pored toga novi predsednik će imati mogućnost da postavi sigurno jednog, a možda i nekoliko konzervativnih sudija u Vrhovnom sudu, koji odlučuje o ustavnosti novousvojenih zakona, kao što je Obamin zakon o zdrastvenom osiguranju, koji republikanci smatraju neuspešnim."

Pored predstojećeg jakog republikanskog uticaja na Vrhovnom sudu, republikanci već kontrolišu zakonodavna tela u 30 od ukupno 50 saveznih američkih država. Više od polovine guvernera saveznih država su takođe republikanci. Nesumnjivo je da će republikanci presudno uticati na politiku čitave zemlje u narednom periodu, dodaje Hamilton.

Kada je reč o spoljnoj trgovini, Tramp se protivi multilateralnim i regionalnim sporazumima, za koje tvrdi da su nepovoljni za SAD, navodi Hamilton. Po njenu, Trampov pristup je pristup biznismena koji rutinski pravi pojedinačne, a ne kolektivne dogovore:.

„Tramp je sklon da snagu američkog tržišta upotrebi kao adut kojim druge zemlje može da prisili da prihvate američke trgovinske uslove. Najavio je povlačenje SAD iz ugovora o klimatskim promenama, potpisanog u Kjotu. Sličan je i pristup prema američkoj nacionalnoj bezbednosti. Već jer izjavio da bi voleo da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i uspostavi bolje odnose od sadašnjih. Za zemlje koje bi se našle u procepu takve politike nije sasvim jasno šta bi to značilo, ali ne obećava ništa dobro.“

Hamilton veruje da je Tramp spreman da žrtvuje interese zemalja kao što je Ukrajina, sledeći logiku da je to evropsko pitanje koje Evropljani treba sami da reše. Putin bi to očigledno toplo pozdravio, kaže Hamilton, dodajući da bi takva politika neizbežno dovela do daljeg slabljenja evropskog bloka, i transatlantskog saveza koji postoji duže od sedam decenija.

XS
SM
MD
LG