Evropska komisija odbila je nedavni poziv britanske premijerke Tereze Mej da pripremni razgovori o Bregzitu započnu pre nego što Velika Britanija formalno pokrene proces svog izlaska iz evropskog bloka. Mej je istovremeno saopštila da će formalno povlačenje Britaije iz EU započeti iduće godine pre kraja marta. Irene Bram, izvršna direktorka nemačke Fondacije Bertelsman u Vašingtonu, kaže da su Evropljani zaplovili u nepoznate vode bez ikakvog kompasa.
Velika Britanija ostaje članica Evropske unije najmanje do 2019, što znači da će se ključna sporna pitanja - trgovina, strane investicije i migracija - i dalje odvijati pod kišobranom Brisela.
Irene Bram, izvršna direktorka nemačke Fondacije Bertelsman u Vašingtonu, kaže da su Evropljani zaplovili u nepoznate vode bez ikakvog kompasa.
Sve do kraja pregovora o Bregzitu, odluke će se donositi u atmosferi uzajamnog nepoverenja i neizvesnosti, ističe Bram.
“Tereza Mej je jasno navela da Britanci ne žele nikakvo mešanje Evropske unije u vezi sa pitanjem slobodnog kretanja ljudi. Britanija takođe još želi da ima slobodan pristup zajedničkom evropskom tržištu. Međutim, Brisel odgovara da se ne može izaći iz uniije, a potom nastaviti sa korišćenjem privilegija članstva u njoj. Mislim da će pregovori biti vrlo teški.”
Od trenutka aktiviranja člana 50 Britaniji preostaje dve godine za postizanje dogovora o izlasku. Međutim, niko ne zna kako će tačno teći sam Bregzit. Član je uveden 2009. i do sada nije uopšte korišćen.
Ne zna se ni to da li će pregovori biti okončani pre izbora za novi saziv Evropskog parlamenta, predviđenih za maj ili jun 2019.
Neizvesni izborni rezultat mogao bi da komplikuje situaciju dalje u pogledu pregovora o Bregzitu, navodi Bram.
“Neki tvrde da kada jednom član 50 bude aktiviran Velikoj Britaniji više ne treba dozvoliti Britaniji mesto za evropskim stolom. Drugi, najviše Britanci, govore da Velikoj Britaniji pripada mesto sve do kraja pregovora. Meni bi bilo sasvim neobično da Britanija učestvuje i istupa u Evropskom parlamentu, da bi samo posle nekoliko meseci otišla.”
Sva tri ključna tela Evropske unije - Komisija, Savet i Parlament – učestvuju u pregovorima sa Velikom Britanijom. Promena u Parlamentu, kao na primer povećani broj nacionalističih zakonodavaca u novom sazivu, mogao bi da utiče na ishod pregovora što bi moglo da dovede do nesloge unutar evropskih insitucija.
“Evropa je oslabljena zbog Bregzita. Jedna veoma važna članica Evropske unije je odlučila da se povuče. Mislim da mnoge druge članice, ali i evropski građani u načelu sada postavljaju pitanje budućnosti samog evropskog projekta,” kaže Bram.
Bregzit je samo najnovija kriza u seriji nevolja sa kojima se Evropa suočava – od finansijskih i ekonomskih teškoća do migrantske krize, pitanja bezbednosti i nametljivosti Rusije na međunarodnoj sceni. Međutim Evropski blok je takođe poznat po svojoj istrajnosti i kolektivnom uverenju da je jači od izazova sa kojima se bori.