Linkovi

Rot: Pomilovanje za odbeglog Snoudena

  • Jela Defrančeski

Kenet Rot, izvršni direktor Hjuman rajts voča.

Kenet Rot, izvršni direktor Hjuman rajts voča.

Prošlo je više od tri godine otkako je Edvard Snouden, tadašnji 29-godišnji bivši radnik američke Agencije za nacionalnu bezbednost obelodanio da je on bio izvor zapanjujućeg otkrića masovnog nadzora od strane vlade SAD i njenih saveznika. Tri organizacije za zaštitu ljudskih prava - Američki savez za građanske slobode (ACLU), Amnesti internešonel i Hjuman rajts voč - ove nedelje su zatražile od predsednika Baraka Obame do pomiluje Snoudena.

Snouden je 2013. obelodanio ono što je bilo poznato samo obaveštajnim insajderima, dok je šokiralo mnoge zakonodavce, američku kao i svetsku javnost, a potom podstaklo najopsežnije preispitivanje američke obaveštajne politike i zakona obaveštajnog rada u proteklih nekoliko decenija.

Novinari, kojima je Snouden poverio svoja otkrića, osvojili su prestižne nagrade; korporacije, žrtve masovnog kršenja i zloupotrebe privatnosti od onda izbacuju sve savršenije proizvode i platforme za zaštitu od mogućeg nadzora.

Snoudenova otkrića uticala su na živote stotine miliona ljudi širom sveta, čak su i Ujedinjene nacije usvojile rezoluciju u prilog globalne zaštite digitalne privatnosti, kaže Kenet Rot, izvršni direktor Hjuman rajts voča sa sedištem u Njujorku.

"Njegov dopirnos opštem dobru je neosporno ogroman. Istina je da je prekršio obavezu da ne obelodanjuje poverljive informacije. Međutim, Snouden je klasičan uzbunjivač, koji ukazuje na zloupotrebu. Kao kontraktor nije uživao zaštitu uzbunjivača, stoga je jedini način na koji je mogao da ukaže na nezakonitost bio da dokaze preda novinarima“.

Snouden je optužen po zakonu o špijunaži iz doba Prvog svetskog rata, 1917. koji mu vezuje ruke na sudu, objašnjava Rot.

„Taj zakona, koji ne pravi razliku između prodavanja tajni stranim vladama i pružanja uvida novinarima, koji rade u javnom interesu. Ako bi se Snouden pojavio pred sudom on ne bi mogao da se brani na osnovu toga da su njegovi postupci bili za opšte dobro, niti bi suđenje moglo da bude javno, već bi se odvijalo tajno, iza zatvorenih vrata“.

Međutim, portparol Bele kuće Džoš Ernest kaže da je Snouden naneo "nepovratnu štetu bezbednosti SAD" i da bi morao da se preda američkim vlastima:

„Optužen je za krivična dela, a prema mišljenju administracije, posebno predsednika Obame, Snouden treba da se vrati i suoči sa optužnicom i sudskom procedurom u okviru koje su mu obezbeđena prava američkog državljanina optuženog za krivična dela“.

Rot osporava da je Snouden ugrozio bezbednost SAD konstatujući da je malo dokaza o tome prikazano američkoj javnosti. Upitan zašto bi predsednik Obama trebalo da odobri pomilovanje, naš sagovornik je odgovorio:

„Bilo bi ispravno da to učini. Na kraju je mandata, kada predsednici obično rade stvari u skladu sa svojom dubokom savešću. Priznajem da bi naljutio mnoge i da nije lako to učiniti, ali se nadam da hoće“.

U međuvremenu, Snouden se u sredu preko direktnog video linka zahvalio svima na podršci:

„Ni sanjao nisam da ću tri godine kasnije uživati ovoliku solidarnost i mada sam daleko od doma, vaša podrška me greje kao da sam kod kuće“.

Debata o tome kakvu ulogu nadzor ima u demokratskom društvu se nastavlja i biće verovatno dodatno podstaknuta filmom Olivera Stouna Snouden, koji se od danas prikazuje u bioskopima širom Severne Amerike...

XS
SM
MD
LG