Na nedavnom pretresu u Predstavničkom domu Kongresa, preovladala je ocena da su trenutni odnosi između SAD i Rusije „najgori od hladnog rata do danas“. Ni u hladnom ratu, zaključeno je na Kapitol hilu, konfrontacija između dve zemlje nije bila tako intenzivna kao što je sada. Povodom tako oštrih ocena američkh zakonodavaca, koleginica Jela Defrančeski razgovarala je sa Džefrijem Gedminom, ekspertom za odnose Istoka i Zapada u Institutu za strateški dijalog univerziteta Dordžtaun.
Rusija je u očima SAD važan međunarodni akter: Poseduje nuklearno oružje, graniči se sa strateški važnom Evropom i Azijom u usponu, a takođe može potencijalno da pomogne, američkim interesima u svetu, kao i da im naškodi, ističe analitičar Džefri Gedmin.
On kaže da nije slučajno što je serija i demokratskih i republikanskih američkih predsednika nastojala da uspostavi snažno partnerstvo sa Kremljom. Po Gedminu, to su pokušali i bivši predsednik Džordž Buš mlađi i aktuelni predsednik Barak Obama, ali bez rezultata:
“Prošli smo kroz dva neuspela pokušaja 'resetovanja' odnosa sa Moskvom. Bivši predsednik Džordž Buš mlađi svojevremeno je izjavio da je ‘video Putinovu dušu’, dok je predsednik Obama obećavao resetovanje odnosa sa Rusijom. Tokom obe administracije ispostavilo se da nemamo dovoljno uticaja ni da pomognemo demokratske lidere u Rusiji, niti da utičemo na rusku spoljnu politiku.”
Glavna smetnju za unapređivanje američko-ruskih odnosa, je što ruski predsednik Vladimir Putin jedino veruje u politiku ravnoteže sile, a ne u zapadnu politiku u kojoj sve strane mogu da budu na dobitku, nastavlja Gedmin:
“Putinova Rusija na Evropu gleda kao na polje sfera interesa. Putin je uveren je da poziciju Rusije može da ojača isključivo time što radi protiv SAD, i u tom cilju nastoji da naruši Evropu, kako Amerika na nju ne bi više mogla da računa.”
Rusija se u tom cilju i opasno naoružava, dodaje naš sagovornik:
“Način na koji se Rusija naoružava i čime se naoružava ne možemo odvojimo od njene geostrateške politike, jer ništa se ne dešava u vakuumu. Cilj nije odbrana zemlje. Ne verujem da iko veruje da Estonija predstavlja pretnju Rusiji, niti da Poljska želi da dominira i diktira Rusiji. Mislim da Rusija radi na stvaranja sfera interesa, što bi moglo da vodi slabljenju zapadnog odbrambenog štita - NATO-a.”
Međutim, Gedmin takodje podseća na američko okretanje leđa Evropi, prvo pod administracijom Džordža Buša mlađeg, koja je to učinila zbog angažovanja u Iraku, a potom je to nastavljeno i od strane administracije predsednika Obame u cilju rebalansiranja ka Istočnoj Aziji.
To je pružilo mogućnost Putinu da radi na širenju ruskog uticaja kako unutar Evrope, tako i stvaranjem zamrznutih konflikata, poput Gruzije i Ukrajine na njenoj široj periferiji, ističe Gedmin, koji se zalaže za pragmatičniju politiku prema Moskvi, koja bi američke interese stavila na prvo mesto:
“Treba najpre definisati koji su naši interesi u odnosima sa Rusijom, drugo treba precizno da upoznamo kako Rusija definiše svoje interese, i treće - važno je kontrolisati očekivanja u bilateralnim odnosima. Ne vredi verovati u promenu koju Putin ne želi.”
Poboljšanje veza sa Rusijom, Gedmin ostavlja za kasnije. Dok traje Putinov režim, kaže on, problemi se mogu kotrolisati, ali ne i rešiti,