Linkovi

Prestovic: Vrline i mane slobodne trgovine

  • Jela Defrančeski

Klajd Prestovic, osnivač i predsednik Instituta za ekonomsku strategiju Klajd Prestovic

Klajd Prestovic, osnivač i predsednik Instituta za ekonomsku strategiju Klajd Prestovic

Kad govore o vrlinama globalizacije, američki trgovinski pregovarači operišu na osnovu netačne pretpostavke da su dosadašnji međunarodni trgovinski dogovori doneli dobitak za sve učesnike, tvrdi ugledni američki ekonomista Klajd Prestovic.

Vodeći američki ekonomisti i političari godinama se zalažu za međunarodne ugovore o slobodnoj trgovini, ističući da oni obezbeđuju rast životnog standarda, nova radna mesta, kao i da jačaju međunarodni položaj zemlje. Međutim, neki od aktuelnih američkih predsedničkih pretendenata smatraju suprotno - da dosadašnji ugovori idu protiv ekonomskih kao i bezbednosnih interesa zemlje. Ugledni američki ekonomista Klajd Prestovic se slaže sa kritikom da pregovarači često polaze od pogrešnih ekonomskih premisa.

Kad govore o vrlinama globalizacije, američki trgovinski pregovarači operišu na osnovu netačne pretpostavke da su dosadašnji međunarodni trgovinski dogovori doneli dobitak za sve učesnike, tvrdi Klajd Prestovic, osnivač i predsednik Instituta za ekonomsku strategiju u Vašingtonu:

“Uzmimo argumente za primanje Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) 2000. Naši trgovinski pregovarači su tada tvrdili da globalizacija pomaže da se svaka zemlja obogati, da prosperitetne zemlje neminovno postaju demokratije i da je dobro poznato da demokratske zemlje ne ulaze u međusobne ratove. I ne samo to, Kina će kao članica STO smanjiti carinske barijere što će dovesti do većeg izvoz američke robe u Kinu, ekspanzije američke ekonomije i otvaranja mnogih novih radnih mesta, kao i konačnog smanjenja američkog trgovinskog deficita sa Kinom. Šesnaest godina kasnije znamo da se ništa od toga nije dogodilo.”

Prema zvaničnim podacima, američki trgovinski deficit sa Kinom u periodu između 2001. do 2015. porastao je sa 80 milijardi na 370 milijardi dolara. Istovremeno je došlo do preseljenja najmanje 2.4 miliona američkih radnih mesta u Kinu i druge azijske zemlje, navodi Prestovic i dodaje:

"Kina postaje sve bogatija, ali nije demokratska. Ona postaje i sve snažnija i svoju vojnu spremnost pokazuje na način koji izaziva zabrinutost kod američkih bezbednosnih funkcionera. Za takav nepovoljan ishod nije kriva Kina, već naši pregovarači koji nemaju uvid u posledice nedorečenih trgovinskih sporazuma.“

Po Prestovicu, pregovarači ne uzimaju u obzir nekoliko važnih faktora, kao što su pitanje veštačkog obaranja vrednosti valuta i način na koji neke zemlje otvaranje svojih tržišta uslovaljavaju transferom najnovije američke tehnologije.

Kina u tome prednjači nudeći na oko privlačne povlastice kao kompenzaciju, kaže Prestovic:

"Kina je prva koja kaže - 'ako želite da prodajete robu na našem tržištu morate prvo u našoj zemlji da izgradite fabriku i preselite tehnologiju.' Kineske vlasti kao mamac nude besplatno građevinsko zemljište i prateću infrastrukturu kao i oslobađanje od poreza. Eklatantan primer je džinovski Dženeral Elektrik, koji je pre četiri godine preselio u Kinu svoju celokupnu proizvodnju elektronike za civilnu avijaciju, satelite i svemirske letelice. Ne samo što su u Americi ugašeni krupni poslovi i radna mesta, već je izgubljena i izuzetno vredna tehnologija u koju je uloženo i dragoceno američko naučno saznanje i pozamašan američki kapital.“

Kina takođe sistematski manipuliše svojom valutom. Dok s jedne strane prihvata ugovoreno smanjenje uvoznih tarifa, s druge strane svoj izvoz štiti pomoću veštačke devalvacije juana.

Prestovic ne krivi ni Kinu niti korporacije kao što je Dženeral Elektrik za takve poslove. On kaže da na trgovinskim pregovaračima leži obaveza da postignu sporazum koji ne nanosi štetu američkoj privredi.

Naš sagovornik takođe priznaje da trgovinski aranžmani na novim temeljima, iziskuju gotovo revolucionarno novi način razmišljanja, kojeg za sada nema na vidiku.

XS
SM
MD
LG