Linkovi

Stent o Putinovim namerama

  • Jela Defrančeski

Andžela Stent, direktorka Centra za izučavanje Rusije, Istočne Evrope i evroazijskog regiona na Univerzitetu Džordžtaun

Andžela Stent, direktorka Centra za izučavanje Rusije, Istočne Evrope i evroazijskog regiona na Univerzitetu Džordžtaun

Bez obzira na domaće ekonomske teškoće, uključujući devalviranu rublju i drastično smanjenu cenu nafte, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pošlo je za rukom da projektuje iznenađujuću snagu na svetskoj sceni, kaže Andžela Stent, direktorka Centra za izučavanje Rusije, Istočne Evrope i evroazijskog regiona na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu.

Posle intervencije u Ukrajini koja je šokirala Zapad, Putin je ponovo zatekao zapadne države potezom u Siriji, gde je pokrenuo vazdušnu kampanju, koju naziva borbom protiv islamskog ekstremizma, kaže Andžela Stent. Putinov glavni cilj je da povrati moć i uticaj Rusije na međunarodnoj sceni, dodaje Stent.

Putin, po njenoj oceni, želi da postigne više stvari. Prvo da otkloni, ako može, zapadne ekonomske sankcije zavedene zbog aneksije Krima i daljeg mešanja u Ukrajini, zatim nastoji da osigura opstanak na vlasti svog lojalnog saveznika sirijskog predsednika Bašara al Asada, a više od svega želi da obezbedi Rusiji status globalne sile.

Stent kaže da je Putin blizu toga da ostvari sve tri želje:

“Posle 18 meseci diplomatske izolacije zbog Ukrajine, Putin je obraćanjem Ujedinjenim nacijama i pokretanjem nove vazdušne kampanje u Siriji odjednom postao čovek sa kojim svi žele da razgovaraju.”

Logika Putinovih poteza u Ukrajini sasvim je drugačija od Sirije. Putin vidi Ukrajinu kao deo takozvanog post-sovjetskog prostora za koji on nikako ne želi da pređe na put izgradnje liberalne demokratije, jer bi to bila negacija autoritarnog sistema na kojem se zasniva njegova vlast u Rusiji, ističe Stent.

Po njenoj oceni, Putinov dugoročni cilj je da pomenuti post-sovjetski prostor ostane u moskovoj orbiti. U tome leži i spor koji Putin ima sa NATO-om, kaže Stent:

“Na početku članstvo tri baltičke zemlje u NATO nije bilo sporno, ali Putin sada kaže da je to upereno protiv ruskih interesa. Za Putina je apsolutno ‘crvena linija’ čak i pomisao da ma koja zemlja bivšeg sovjetskog prostora bude članica NATO-a.”

Putin takođe izražava prezir prema odbrambenim savezima, nastavlja Stent:

“Putin je u više navrata izjavio da u svetu postoje samo dve istinski suverene zemlje: Kina i Rusija. On tvrdi da ni SAD nisu u potpunosti nezavisne jer imaju saveznike. Putin je mnogo više zainteresovan za partnere kao što su Kina i Iran sa kojima može da sarađuje pragmatično, po odvojenim pitanjima”

Putinova sledeća avantura bi mogla da se odigra u Avganistanu, smatra Stent. Kako se NATO priprema da okonča svoju vojnu misiju u toj zemlji, tako se Putin sve više brine da bi sve nestabilnija situacija u Avganistanu mogla da ide na ruku jačanju islamskog ekstremizma u neposrednoj blizini Rusije, pa čak i unutar nje same. Stent, pre svega ima u vidu Čečene, od kojih se mnogi pridružuju terorističkoj Islamskoj državi.

“Rusija ima drugi po veličini kontigent boraca za Islamsku državu u Siriji i Iraku. Pominje se broj od dve hiljade boraca. Među njima je i veliki broj ekstremista iz Kirgistana, Takidžistana i Uzbekistana - odakle u Rusiju stiže veliki broj gastarbajtera. Očigledno je da unutar ruskih granica postoji problem islamskog fundamentalizma,” ukazuje Stent.

Putinova dinamična spoljna politika nedovojiva je od njegovih unutrašnje-političkih ambicija.

Putinovu spoljnu politiku treba takođe sagledati u kontekstu unutrašnje politike, kaže Stent:

"Glavni strateški cilj Putina i njegovih najbližih saradnika jeste njegova pobeda na sledećim predsedničkim izborima 2018. Za njega je stoga najvažnije da do tada održi popularnost i zaustavi pojavu ozbiljnije opozicije.”

Stent, međutim, upozorava da, ukoliko zastala ekonomija Rusije ne počne ubrzo da se opravlja, Putinov imidž pobednika na svetskoj sceni verovatno neće biti dovoljan da spreči snažne proteste kod kuće.

XS
SM
MD
LG