Linkovi

Milić: Raste ruski uticaj u Srbiji

  • Jela Defrančeski

Jelena Milić, direktorka Centra za Evroatlantske studije, Beograd.

Jelena Milić, direktorka Centra za Evroatlantske studije, Beograd.

Nedavni višednevni boravak zamenika predsednika ruske Vlade Dimitrija Rogozina u Beogradu izazvao je niz komentara - od toga da je cilj posete bilo dalje jačanje srpsko-ruskih veza do pokušaja ruske strane da srpsku vladu u većoj meri priveže za sebe, kako bi oslabila ili bar usporila proces evropske integracije Srbije. Evo kako je Jelena Milić, direktorka beogradskog Centra za evroatlanske studije, procenila posetu Rogozina.

Jelena Milić se prvo osvrnula na izjavu Rogozina da se „Rusiji ne dopada militarizacija Balkana,“ aludirajući time na tvrdnje da Hrvatska nabavlja balističke rakete, koje bi mogle da budu uperene na Srbiju:

„Umesto da tražimo zajedničku politiku mi proizvodimo afere tamo gde ih nema. Dakle, postoje dva okvira. Jedan jeste tačka 4. Aneksa B Dejtonskog sporazuma, koji je usvojen u Firenci 1996. po kojem su se zemlje regiona obavezale na određenu kontrolu konvencionalnog oružja. To je upravo onaj deo o kome je Rogozin pričao, za koji je Srbija izgleda zatražila pomoć od Rusije – to su neki avioni, helikopteri, haubice, artiljerijska sredstva odnosno konvencionalno naoružanje. Balističke rakete pod to ne spadaju.

Međutim, Hrvatska je zemlja članica NATO-a i Evropske unije i ona mora poštovati neke procedure. Koliko je Centru za evroatlantske studije poznato, prodaja balističkih raketa ili nekog drugog takvog naoružanja, koje dolazi iz Sjedinjenih Država bi morala proći i proceduru Kongresa. Ništa od toga mi još nismo videli. Takođe u Hrvatskoj tek dolaze novi izbori. Dakle, ne vidim da će u kratkoročnom ili srednjoročnom periodu Hrvatska, čija je ekonomija takođe jako loša, kupovati tako nešto skupo ili na netransparentan način.“

„Nismo čuli nikakvu retoriku protiv Rumunije ili Bugarske. U Rumuniji je već počelo formiranje NATO štabova i jedinica za brzo reagovanje, ali o tome ćutimo,“ dodala je Milić. Ona je takođe podsetila na, kako je rekla, „validnu izjavu“ načelnika generalštaba oružanih snaga Hrvatske, koji je podsetio da vojska Hrvatske kao članice NATO-a nije samo u funkciji odbrane Hrvatske, već i u funkciji odgovora na pretnje svim njenim NATO saveznicima.

Po njenim rečima, „ne može se odmah reći da je nešto, čak i da ima domet od 300 kilometara, sigurno upereno protiv Beograda.“

A upozorenje Rogozina Beogradu da „bude pažljiv tokom harmonizacije svoje spoljne i odbrambene politike sa Evropskom unijom,“ se prema našoj sagovornici direktno kosi ne samo sa obećanom demokratizacijom sektora bezbednosti, već i sa procesom evropske integracije Srbije.

„Ovo što je Rogozin pričao i što smo se dogovarali nije u skladu ni sa očekivanjima Evropske unije, ali po meni nije u skladu ni sa onim što je Srbija usaglasila početkom prošle godine sa NATO-om i što se tiče Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) sa NATO-om, niti je u skladu sa procesima reforme i zajedničkog planiranja i pregleda planiranja osnovnih aktivnosti u politici odbrane, koji su prethodili IPAP-u.“

Naša sagovornica se osvrnula i na ruske medije, kao i nevladine i kulturne organizacije prisutne širom Srbije.

„Ruski kulturni centar do pre godinu dana skoro da nije imao funkcionalni vebsajt. Sada je to jedan vrlo moderan vebsajt na kome vidite da postoji čitav trend povećanja broja kurseva učenja ruskog jezika u celoj Srbiji, formiraju se asocijacije srpsko-ruskog prijateljstva, u Vojvodini ima opština u kojima već ima pet odsto življa, a formiraju se i ruske partije. Za njih ne znamo kako se registruju i da li se registruju, a pogotovo kako se finasiraju.“

Te nove organizacije sprovode "Putinovu propagandu, koja je sve veća i agresivnija i koja dobija sve veći prostor u srpskoj javnosti," kaže Milić. Ona ističe najnovije podatke istraživačke organizacije Ipsos, prema kojima 72 odsto građana Srbije ima pozitivno mišljenje o Rusiji i ruskim institucijama, dok samo 25 odsto građana ima pozitivno mišljenje o institucijama Evropske unije, a NATO podržava samo sedam odsto ispitanika."

Formiranju takvog javnog mnjenja doprinose i dvosmislene izjave najvišeg političkog vrha Srbije koji saradnju sa Zapadom često objašnjava kao nužno zlo, zaključuje Milić.

XS
SM
MD
LG