Nezavisno udruženje novinara Srbije nedavno je izrazilo nezadovoljstvo zbog odluke tužilaštva u Leskovcu da odbaci krivičnu prijavu protiv ljudi koji su pretili smrću novinaru Draganu Marinkoviću, dopisniku portala Južne vesti.
Marinkoviću su upućene pretnje putem fejsbuka nakon što je objavljen njegov tekst o odbijanju leskovačke Hitne pomoći da pomogne starici koja je zatim preminula.
Takva vrsta pritiska na novinare traje već duže vreme, tvrdi Jelena Milić, direktorka liberalnog Centra za evroatlantske studije u Beogradu. Medju primerima su i zatvaranje polemičkih blogova na internetu i ukidanje političkih emisija na televiziji.
„Neko je nedavno rekao da gro medijskih radnika kao konobari u kafani serviraju samo ono što vam političari pošalju, a da su mediji mahom oglasne table.“
Sve je manji broj novinara koji su spremni da se bave istraživačkim novinarstvom, naročito ako se tema odnosi na zvanične funkcionere, nastavlja Milić.
„Pošto su na vrlo čudan način ukinute neke političke emisije, svedoci smo i niza dokaza o novinarskoj samocenzuri – dodajmo tome i veoma težak materijalni položaj medija, došlo je do potpune estradizacije televizije. Ostao je veoma mali broj mali broj političkih programa,“ kaže Milić.
Ugledni balkanolog Danijel Server, ističe da vlasti u Srbiji moraju da se naviknu na ideju da mediji istražuju teže probleme društva, uključujujući korupciiju.
„Prvi ću reći da novinari svoj posao moraju da obave na odgovoran način sa jasnim dokazima. Međutim, novinari imaju pravo da istražuju svaki problem i svaku osobu vezanu za taj problem. U demokratskim zajednicima to njihovo pravo je zaštićeno. Ukoliko prave greške ili su nedovoljno precizni u tom poslu, to se loše održava na njih same, ali nije na državi da odlučuje ko je dobar, a ko loš novinar,“ navodi Server.
Jelena Milić dodaje da je novinarsko istraživanje privrednih malverzacija u Srbiji posebno otežano. Po njenim rečima jedini poslovi u Srbiji su poslovi sa državom. Ona podseća da ulazak u Evropsku uniju podrazumeva visok stepen transparanetnosti.
„Približavanje Evropskoj uniji, pa onda i članstvo podrazumeva sve više transparentih procesa kada su u pitanju ugovaranja velikih poslova , sve manje državnih pogodbi što je u poslednje dve, tri godine bio glavni modus operandi ove vlade, što sa nekim arapskim i drugim pregovarčima,“ navodi Milić.
Ona dodaje da se takvi sporazumi sklapaju bez pružanja ikakvog uvida javnosti ili drugim akterima koji su zainteresovani za pojedine poslovne poduhvate. Milić pritom podvlači da pri vredna reforma u Srbiji još nije usmerena prema ukidanju privrednih monopola i državnih subvencija, kao i jačanje borbe protiv korupcije.
Takvi procesi su direktnom sukobu sa finanijskim interesima nosilaca vlasti, tvrdi Milić. Stoga je svaka medijska kritika dočekana kao atak na funkcionere, pa i samog premijera , kaže ona.
Danijel Server podseća da je „obaveza predstavnika vlasti je da predoče tačne podatke radi informisanja javnosti.“
Međutim u post-autoritarnim društvima kao što je Srbija, ali i u ostalim zemljama u regionu, postoji iskušenje da se mediji disciplinuju, što je u suprotnosti sa demokratskim načelima, zaključuje Server.