Ruska strana uspela je da stvori situaciju zamrznutog konflikta, poput Pridnestrovlja u Moldaviji, i Abhaziji i Južnoj Osetiji u Gruziji. Radi se o području nad kojim Kijev ne može da uspostavi kontrolu, kaže Andjela Stent.
U stvari, Putin u ovom trenutku želi da napravi pauzu, dodaje Stent, koja smatra da Rusiju počinju ozbiljnije da pogađaju ekonomske sankcije Zapada.
“Svetska banka već predviđa negativni rast ruske privrede u narednom periodu. Rublja je već na rekordno niskom nivou u odnosu na dolar. U međuvremenu, Zapad nastavlja sa planovima o zavođenju dodatnih finansijskih sankcija. Sa Putinovog stanovišta je logično je da u ovom trenutku, ne zateže dalje. Stoga je i prihvatio pregovore o prekidu vatre.”
U međuvremenu, ukrajinska vlada je pristala da pregovara sa liderima separatista i na taj način ih je bar delimično priznala, kaže Stent. Kijev, sa svoje strane strepi od mogućih daljih vojnih akcija Moskve.
“Po oceni Kijeva, Rusija je u ratu sa Ukrajinom i samo je privremeno prekinula dalje vojne akcije. Ukrajinski lideri slute da su prave namere Moskve da stvori sosptveni koridor od strateški važne luke Marijupol, koja se nalazi u zaleđu Krimskog poluostrva, pa dalje preko južne Ukrajine do Pridnjestrovlja. Time bi se uspostavila ‘zona ruskog uticaja,’ koja bi istovremeno obezbedila svojevrstan ruski veto nad spoljnom politikom Ukrajine.”
Kijev takođe ne zna tačno do koje mere može da računa na podršku SAD i Evropske unije odnosno da li bi se Zapad usprotivio takvim ruskim potezima ili ne, ističe Stent.
“Mi na Zapadu, kao i ukrajinska vlada, stalno ponavljamo da ne priznajemo aneksiju Krima, ali veoma je teško zamisliti povratak Krima pod ukrajinski suverenitet u neko dogledno vreme. Ne verujem da je Zapad spreman da to postigne vojnim sredstvima.”
Međutim, konflikt sa Rusijom duboko je uticao na javno mnjenje kako zapadnog tako i istočnog dela Ukrajine, tvrdi Stent.
“Poznato je da većina ljudi koji žive u istočnoj Ukrajini želi da ostane u svojoj zemlji. O tome ne mogu da se izjašnjavaju glasno jer njihove gradove sada kontrolišu prilično surove grupe naoružanih ljudi, koji ih zastrašuju. Međutim, indikativne su ankete o stavu Ukrajinaca prema NATO-u. Kada se Amerika na NATO samitu 2008, zalagala za prijem Ukrajine, ogromna većina Ukrajinaca se tome protivila. Danas je slučaj potpuno obrnut - ogromna većina Ukrajinaca podržava ulazak u NATO. Za Ukrajince je možda još bitniji prijem u Evropsku uniju, jer žele da grade društvo na evropskim temeljima.”
Ruska intervencija samo je ojačala njihove proevropske aspiracije, zaključuje Stent.