Mnogi su odahnuli kada je Kongres u poslednjem trenutku postigao sporazum o okončanju fiskalne blokade. Medjutim, cena tog sporazuma mogla bi da bude visoka. Agencija za kreditni rejting Standard i Pur procenila je da će šteta naneta američkoj ekonomiji dostići 24 milijarde dolara, dok će stopa rasta američke ekonomije u četvrtom kvartalu biti niža za pola procenta. Dobitnik ovogodišnje Nobelova nagrade za ekonomiju i profesor na univerzetu Jejl, Robert Šiler, u intervjuu za Glas Amerike kaže da šteta za Sjedinjene Države možda neće biti izražena samo u novcu.
Hiljade federalnih službenika vratile su se na posao. Investitori koji su verovali da Kongres neće dozvoliti da Sjedinjene Države bankrotiraju, uzeli su svoje profite, dok su biznisi pogodjeni zatvaranjem vlade poželeli dobrodošlicu svojim mušterijama. Medjutim, dobitnik Nobelove nagrade, Robert Šiler kaže da je teže izmeriti koliko će kriza stvorena u Vašingtonu naneti štetu medjunarodnom poverenju u Sjedinjene Države.
„Očigledno je da je naša reputacija veoma važna i zaista je uznemirujuće to što je ona ugrožena.“
Šiler ukazuje da zabrinjava i to što disfunkcionalnost Vašingtona pogadja američku srednju klasu, što se ogleda i u neuspehu da se usvoji program o zapošljavanju. Šiler se zalaže za mere za smanjenje rastućeg jaza izmedju bogatih i siromašnih. Nedavna studija univerziteta Kalifornije pokazuje da je prihod najimućnijeg sloja, koji čini samo jedan odsto američkog stanovništva, porastao za više od 31 odsto od 2009. dok je prihod ostalih 99 odsto Amerikanaca porastao za manje od jedan odsto.
„Morali bismo da postignemo sporazum i da definišemo nejednakost. Na primer da utvrdimo nivo nejednakosti koji je mnogo gori od današnjeg, da tu povučemo liniju i da se obavežemo da nećemo da je predjemo. Kako bismo to postigli? Verovatno bi to moralo da bude u nekom vidu oporezivanja najbogatijih.“
To je kontroverzni predlog koji bi verovatno naišao na snažno protivljenje konzervativaca u Kongresu.
Šiler takodje smatra de će ideološke podele koje su dovele do zatvaranja vlade dalje narušiti poverenje u američku ekonomiju i da bi mogle da ubrzaju odustajanje od dolara kao svetske rezervne valute. Taj status znači da strane vlade drže dolarske rezerve kako bi olakšale spoljnu trgovinu i valutnu razmenu. To čini dolar privlačnijim za strane investitore i omogućava Sjedinjenim Državama da se zadužuju po nižoj ceni.
„Mi smo u opasnosti da izgubimo taj status čak i ako se domaće komplikacije ne nastave. Evro postaje sve važnija valuta i zemlje širom sveta možda više neće smatrati da je držanje dolarskih rezervi njihov krajnji cilj“
Rusija i Kina su predložile da se dolar zameni takozvanom „super-suverenom rezervom“, odnosno kombinacijom više valuta. Eksperti smatraju da bi taj predlog mogao da dobije podršku ukoliko američki zakonodavci gurnu Sjedinjene Države u još jednu fiskalnu krizu za tri meseca.
Hiljade federalnih službenika vratile su se na posao. Investitori koji su verovali da Kongres neće dozvoliti da Sjedinjene Države bankrotiraju, uzeli su svoje profite, dok su biznisi pogodjeni zatvaranjem vlade poželeli dobrodošlicu svojim mušterijama. Medjutim, dobitnik Nobelove nagrade, Robert Šiler kaže da je teže izmeriti koliko će kriza stvorena u Vašingtonu naneti štetu medjunarodnom poverenju u Sjedinjene Države.
„Očigledno je da je naša reputacija veoma važna i zaista je uznemirujuće to što je ona ugrožena.“
Šiler ukazuje da zabrinjava i to što disfunkcionalnost Vašingtona pogadja američku srednju klasu, što se ogleda i u neuspehu da se usvoji program o zapošljavanju. Šiler se zalaže za mere za smanjenje rastućeg jaza izmedju bogatih i siromašnih. Nedavna studija univerziteta Kalifornije pokazuje da je prihod najimućnijeg sloja, koji čini samo jedan odsto američkog stanovništva, porastao za više od 31 odsto od 2009. dok je prihod ostalih 99 odsto Amerikanaca porastao za manje od jedan odsto.
„Morali bismo da postignemo sporazum i da definišemo nejednakost. Na primer da utvrdimo nivo nejednakosti koji je mnogo gori od današnjeg, da tu povučemo liniju i da se obavežemo da nećemo da je predjemo. Kako bismo to postigli? Verovatno bi to moralo da bude u nekom vidu oporezivanja najbogatijih.“
To je kontroverzni predlog koji bi verovatno naišao na snažno protivljenje konzervativaca u Kongresu.
Šiler takodje smatra de će ideološke podele koje su dovele do zatvaranja vlade dalje narušiti poverenje u američku ekonomiju i da bi mogle da ubrzaju odustajanje od dolara kao svetske rezervne valute. Taj status znači da strane vlade drže dolarske rezerve kako bi olakšale spoljnu trgovinu i valutnu razmenu. To čini dolar privlačnijim za strane investitore i omogućava Sjedinjenim Državama da se zadužuju po nižoj ceni.
„Mi smo u opasnosti da izgubimo taj status čak i ako se domaće komplikacije ne nastave. Evro postaje sve važnija valuta i zemlje širom sveta možda više neće smatrati da je držanje dolarskih rezervi njihov krajnji cilj“
Rusija i Kina su predložile da se dolar zameni takozvanom „super-suverenom rezervom“, odnosno kombinacijom više valuta. Eksperti smatraju da bi taj predlog mogao da dobije podršku ukoliko američki zakonodavci gurnu Sjedinjene Države u još jednu fiskalnu krizu za tri meseca.
