Linkovi

Vejvoda: Kompromis jedini put

  • Katarina Radović

Gost Otvorenog studija, potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda, Ivan Vejvoda, ističe da je kompromis jedino rešenje sukoba Ukrajine i Rusije, a da, kada je reč o odnosima Srbije i Albanije, javna razmirica povodom Kosova ne treba da zaseni istorijski značaj posete Edija Rame Beogradu.

Glas Amerike: Juče su Nemačka i ceo svet proslavili 25. godišnjicu pada Berlinskog zida. U kojoj meri su, po vama, izneverena očekivanja iz tog perioda od pre 25 godina, jer i bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov je tokom ceremonije u Berlinu upozorio da smo možda na rubu novog hladnog rata...

Vejvoda: Jeste, bilo je mnogo očekivanja i nadanja, euforije, očekivao se i "kraj istorije" kako je jedan autor rekao. Istorija se nastavila, geopolitika nije otišla, medjutim ipak treba naznačiti da je Evropa danas ujedinjena, one zemlje koje su ostale iza gvozdene zavese su danas u EU ili članice NATO-a takodje, i rešile su se svojih autoritarnih nasledja, imaju demokratiju - poput Poljske, Češke, Slovačke... Medjutim, takodje je došlo je i do raznih drugih sukoba, raspada tri komunističke federacije, Čehoslovačke, SSSR-a i Jugoslavije, na najgori način. Tu su i razni zamrznuti konflikti – u Pridnestrovlju, Nagorno-Karabahu, Abzahiji i Južnoj Osetiji, i moramo znati da se ti tektonski poremećaji koji su se tada dogodili još nisu slegli, vidimo danas u Ukrajini ovo je nastavak tog sleganja terena ako mogu tu metaforu da iskoristim.

Glas Amerike: Kakvi su, po vama, izgledi za rešenje ili možda ublaženje krize u Ukrajini i šta bi svet, odnosno prvenstveno SAD trebalo da učine?

Vejvoda: Izgleda se čine koraci napred i onda, koraci nazad. Dogovor u Minsku, koji je doveo do dogovora Ukrajine i Rusije stoji, medjutim znamo i vidimo, evo i danas, civilne žrtve i dalje padaju. Vidimo takodje da je došlo do, doduše kratkog, susreta predsednika Obame i predsednika Putina na Azijskom samitu što govori o nastojanju da se pokuša držati otvorena linija pregovaranja. Ti napori će morati da se nastave, mislim da je ukrajinski narod na svojim izborima pre nekoliko nedelja jasno rekao da želi Evropu, velika većina predsednička i premijerska je to rekla, i mislim da njoj mora ekonomski da se pomogne. Tu postoji, naravno, i pitanje snabdevanja gasom, zima dolazi i to je nešto o čemu se mora voditi računa. Ne vidim nikakvog drugog puta osim kompromisa. Kako do njega doći, tome obe strane moraju razumno da pristupe ali vidimo da nema nikakve pravolinijske usmerenosti ka tome, za sada.

Glas Amerike: Zbog krize u Ukrajini, Srbija se našla u procepu izmedju EU i Rusije. S jedne strane Beograd je podržao teritorijalni integritet Ukrajine ali nije sledio sankcije EU prema Rusiji. Koliko ta politika, po vama, može da bude održiva?

Vejvoda: Pre svega, u ovom kratkoročnom, pa i srednjeročnom periodu, niko nije tražio od Srbije da nametne sankcije. Jesu pojedinačni glasovi to zahtevali, ali ni iz Brisela ni iz Vašingtona to nije zvanično traženo, i mislim da je to razborita politika u ovom trenutku. Takodje, Srbija je jasno usmerena ka EU, uostalom to je premijer Vučić i rekao u svom govoru za vreme posete predsednika Putina, i to se svakog dana ponavlja. Kada je reč o takozvanim predradnjama za početak pregovora sa EU i otvaranju prvih poglavlja, dinamika se održava i mislim da tu nema sumnje u opredeljenje Srbije. Da li će Srbija, u neko dogledno vreme, za godinu-dve biti primorana, odnosno da li će se od nje zahtevati da saobrazi svoju spoljnu politiku sa EU - sigurno će to biti slučaj, a onda postoji pitanje i naše zavisnosti od ruskog gasa, treba se grejati zimus i mislim da je to ključna tačka odnosa Srbije i Rusije u ovom trenutku.

Glas Amerike: Kako ocenjujete posetu albanskog premijera Edija Rame Srbiji, u toku koje je Kosovo pominjano, ali nije bilo saglasnosti.

Vejvoda: Mislim da je bitno ono što je i premijer Vučić na kraju rekao – da se ta poseta dogodila: 68 godina, ne znam za takav presedan u Evropi - da nije došlo do bilateralnog susreta na najvišem nivou. Mislim da je trebalo, kao što smo čuli izmedju Kine i Japana, da kažu čuvenu formulu – složili smo se da se ne slažemo - to je jedna formula koja se uvek koristi. Znali smo da Srbija i Albanija imaju drugačije i različito vidjenje povodom statusa Kosova, to nije ništa novo. Iznenadjenje je da se to iznese tako javno, i svi svetski mediji danas govore o toj razmirici. Mislim da se time, ne umanjujući značaj te razmirice, gubi iz vida suština - postignuti su i vrlo konkretni dogovori, da se može putovati sa ličnim kartama, neki trgovinski dogovori... prosto treba normalizovati odnose, gledati u budućnost i sačekati posetu premijera Srbije Albaniji.

XS
SM
MD
LG