Linkovi

Huper: Ispit za vladavinu prava na Kosovu

  • Glas Amerike

Džejms Huper

Džejms Huper

Povodom objavljivanja izveštaja glavnog tužioca specijalnog tima za istragu o trgovini ljudskim organima tokom rata na Kosovu Klinta Viliajmsona, za naš program govori Džejms Huper, stručnjak za Zapadni Balkan.

U razgovoru za albanski servis Glasa Amerike, Huper naglašava da je izveštaj Klinta Vilijamsona, iako govori o prošlosti Kosova, u stvari izveštaj o budućnosti Kosova, u kojem se snažno ističe problem zastrašivanja svedoka koji i dalje postoji.

“Senator Dik Marti je želeo ozbiljnu istragu i nije želeo da dokaze poveri evropskim kolegama tužiocima, jer se plašio da će informacije procureti, tako da je zahtevao da se najosetljiviji dokazi podele samo sa američkim tužiocem. Verujem da je to razlog zašto imamo američkog, a ne evropskog tužioca i to je samo po sebi prilično izuzetna situacija”.

Huper naglašava da se u izveštaju Klinta Vilijamsona analiziraju događaji po završetku rata na Kosovu, sredinom juna 1999. Tako da novi sud koji treba da budu osnovan ne treba poistovećivati sa Haškim tribunalom, koji se fokusirao na zločine na Kosovu pre i tokom rata.

„ Ambasador Vilijamson je čovek od velikog integriteta, on potpuno podržava nezavisnost Kosova, on u ovom slučaju ne sudi o nezavisnosti Kosova, već nekolicini pojedinaca, koji su iskoristili svoju poziciju da bi se dokopali političke moći i finansijske dobiti posle rata. O tome se radi, o sposobnosti Kosova da postane – ne nezavisno, to pitanje je već rešeno, o tome se ne raspravlja – već da postane država u kojoj se poštuje vladavina prava. To će se naći na ispitu i to je ono što je toliko zabrinjavajuće povodom onoga za šta Viliajmson tvrdi da i dalje traje, a to je zastrašivanje svedoka. U njegovom izveštaju, a čitao sam svaku reč i mnoge delove dva puta, on se vrlo snažno izjašnjava o tome kao o nečemu što se i sada dešava i da je to široko poznato među stanovnicima Kosova, i da je to nešto s čime će morati da se pomire. Mislim da su bolji delovi kosovskog društva spremni na to, Vilijamson primećuje da je predsednica Jahjaga od samog početka svog mandata podržavala njegovu istragu i mislim da je to vrlo impresivno“.

Huper kaže da sada predstoje određeni koraci koje treba da preduzme i vlada Kosova, ali i Evropska unija, kako bi tribunal počeo s radom.

„Mislim da građani Kosova treba da razumeju… nekima od njih se ovo neće dopasti, neki od bivših lidera OVK mogli bi da iskoriste ovo da pokušaju da sačuvaju reputaciju i moć tako što će potencirati patriotizam, ali ja mislim da to nije dobro i ne verujm da će ljudi na Kosovu to prihvatiti. Ovde se radi o odnosu Kosova sa Evropom, ali što je još važnije o odnosu Kosova sa SAD. Vlada SAD će insistirati da ovo bude sprovedeno, da se ove institucije osnuju i mislim da bi za Kosovo bilo vrlo rizično da pogrešno protumači važnost koju SAD pridaju ovom specijalnom sudu i procedure koje će uslediti, iako će to možda zahtevati teško glasanje u skupštini i žrtvovanje nekih ljudi. To mora da se uradi ukoliko građani Kosova žele da zadrže dobre odnose i odnose od poverenja sa SAD. Ukoliko to ne urade, onda će to pogoršati te odnose i to značajno“.

XS
SM
MD
LG