Kampanju povlačenja priznavanja nezavisnosti Kosova Sjedinjene Države vide kao odvraćanje pažnje – što nije u duhu pronalaženja puta napred, izjavio je Derek Šole – savetnik u američkom Stejt departmentu.
Vučić: Devet država povuklo priznanje nezavisnosti Kosova
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na godišnjoj konferenciji za medije održanoj u sredu da je devet država povuklo priznanje Kosova.
Ukazao je da se radi o Somaliji, Burkini Faso, Gabonu, Esvatiniju, Libiji, Gvineji, Antigvi i Barbudi, Svetoj Luciji i Maldivima, te da očekuje da isto učini neimenovna deseta država.
Prema njegovim tvrdnjama, Kosovo trenutno priznaju 84 svetske države, dok to ne čini 106 zemalja.
Vašingtonskim sporazumom potpisanim 2020. godine, uz posredstvo Bele kuće, Srbija je prihvatila da u toku jednogodišnjeg perioda ne sprovodi kampanju povlačenja priznavanja nezavisnosti Kosova, dok se Kosovo sa druge strane saglasilo da neće tražiti članstvo u međunarodnim organizacijama.
Na jednogodišnjicu potpisivanja sporazuma, septembra 2021, SAD su od dve strane zatražile da nastave da se pridržavaju dogovorenih moratorijuma.
Šole, američki zvaničnik koji sledeće sedmice obilazi Srbiju, Kosovo i Severnu Makedoniju, u intervjuu Glasu Amerike je ukazao da tako nešto nije u skladu sa predlogom Evropske unije o dijalogu koji vode dve strane.
“To nas ne približava ostvarenju evroatlantskih aspiracija obe zemlje, što njihovi lideri kažu da žele da učine. Želimo da se usredsredimo na to, a ne na ovakva odvraćanja pažnje”, istakao je američki zvaničnik.
Govoreći o očekivanjima od boravka u tri zemlje Zapadnog Balkana – Šole je ukazao da je aktuelni trenutak veoma važan za region, naročito kada je reč o odnosima Kosova i Srbije.
“Poslednjih nekoliko nedelja je, nažalost, zabeležen rast tenzija između Kosova i Srbije. Dobra je vest što su proteklih 48 sati barikade uklonjene i otvoreni granični prelazi. To su dobre vesti. Voleo bih da nismo proveli proteklih par nedelja usredsređeni na tu krizu, već bi umesto toga voleli da budemo usredređeni na pitanje dijaloga, koji predvodi Evropska unija, a Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju", ukazao je Šole - dodavši da će to biti teme razgovora tokom posete američke delegacije regionu.
Glas Amerike: Šta će biti vaša poruka liderima Srbije i Kosova nakon poslednje krize na severu Kosova koja je obuhvatala postavljanje i uklanjanje barikada?
Šole: Pre svega, važno je da se kriza ne ponovi. Previše naše energije je prethodnih nekoliko nedelja uloženo da se spreči pogoršanje krize i eskalira u nešto što niko ne želi da vidi, a to je nasilje. Umesto toga bi radije tu diplomatsku energiju uložili u razgovore o budućnosti Kosova i Srbije, budućnosti predloga o normalizaciji koji je Evropska unija iznela, koji bi bio ukorenjen u međusobnom priznanju. To je put za Kosovo i Srbiju da ostvare svoju evroatlantsku sudbinu. Međutim, nažalost, ta propratna pitanja koja su samo dovela do porasta tenzija u regionu okupirala su naše vreme. Dobra je vest što smo sprečili ovu krizu, ali ne želimo da se ona ponovi za nekoliko nedelja zbog nečeg drugog. Želimo sada da se ide dalje i zato je skori odlazak u region, što ja i moje kolege planiramo, dobar trenutak da se ponovo pokrene taj napor u Novoj godini.
Glas Amerike: Šta bi trebalo da budu sledeći potezi strana u dijalogu, u kojem posreduje Evropska unija, naročito imajući u vidu zabrinutosti EU i SAD u pogledu nastavka napetosti na severu Kosova. Koji su to neophodni koraci Srbije i Kosova?
Šole: Želimo da dve strane razgovaraju. Prošlo je više nedelja od kako su dve strane bile u mogućnosti da se sastanu i radimo sa našim kolegama iz EU da pokušamo da to omogućimo. Smatramo da je važno za obe strane da razgovaraju o sadržaju predloga EU, da ne preduzimaju mere da samo eskaliraju ili potencijalno izazovu krizu, tako da ima mnogo toga o čemu bi trebalo razgovarati. Predstoji nam mnogo posla, ali vidimo put napred u kontekstu ovog predloga EU i uradićemo šta možemo da osiguramo da su Kosovo i Srbija na tom putu.
Glas Amerike: Šta sa Zajednicom opština sa srpskom većinom?
Šole: To je prioritet za nas, za Sjedinjene Države, vrlo smo jasno to rekli. Smatramo da je to obaveza koja je preuzeta i zajednica treba da se uspostavi. I to je, očigledno, ključan korak. Ali postoje mnoge druge stvari, obe strane imaju obaveze koje treba da ispune. Zato je bitno da održimo te razgovore, bolje pre nego kasnije.
Glas Amerike: Da li su predsednici Vučić i Kurti dovoljno iskreni u procesu, izgleda kao da se iz jedne krize ide u drugu, uz kratkotrajne pomake koje obezbede EU i SAD?
Šole: Mislim da jesu, lično sam bio angažovan sa obojicom predsednika proteklih nedelja, sastao se sa njima, razgovarao telefonom. Mnoge moje kolege u Vašingtonu takođe. Drago nam je što ćemo nastaviti razgovore u vezi sa dijalogom pod pokroviteljstvom EU. Proveli smo mnogo vremena razgovarajući sa njima o krizi koja je bila u toku i sprečavanju da se stvari otrgnu kontroli, što je opasno i nepotrebno, i to odvraća pažnju od onoga na čemu, po nama, treba da se stvarno radi, a to je dijalog pod pokroviteljstvom EU.
Glas Amerike: Da li je evropski predlog zasnovan na francusko-nemačkom planu postao osnova za pravno obavezujući sporazum Srbije i Kosova?
Šole: Ne želim da ulazim u detalje evropskog predloga, mislim da je ponekad, u svakim pregovorima, najbolje ostaviti detalje iza zatvorenih vrata dok ne budu spremni. Ali, mislimo da je EU iznela jednu održivu opciju i to je dobar put. Biće teško, biće potrebno mnogo rada, biće potrebne teške odluke i hrabrost lidera da ostave svoje razlike po strani i urade ono šta je u najboljem interesu njihovih zemalja. A, lideri na Kosovu i u Srbiji su formulisali svoju želju da budu na putu većih integracija u evroatlantskoj zajednici. Veoma podržavamo tu želju, želimo da ih vidimo da preuzmu korake da ostvare taj cilj i da im pomognemo u ostvarenju tog cilja.
Glas Amerike: U više od 300 dana ruske agresije u Ukrajini Srbija i dalje ne pokazuje spremnost da uvede sankcije Rusiji i održava bliske odnose sa tamošnjim vlastima. Hoće li se dogoditi prekretnica u kojoj Sjedinjene Države i zapadni saveznici to više neće tolerisati?
Šole: To je nešto o čemu smo mnogo razgovarali sa našim kolegama u Beogradu. Važno je napomenuti da su se, tokom poslednjih jedanaest meseci, Evropa i svet udružili uvodeći znatan broj sankcija Rusiji. Tako nešto nismo videli u svetskoj istoriji. Verujemo da bi Srbija trebalo da bude deo toga. Jasno je da nastoji da se približi Evropskoj uniji. Biće teško ostvariti tu želju ako ne bude voljna da se pridruži sankcijama koje je EU uvela Rusiji. To je nešto o čemu smo veoma otvoreni. Razgovarali smo sa našim kolegama u Beogradu o tome i želeli bismo da Srbija postane deo toga.
Glas Amerike: Kakve bi posledice mogle biti po Srbiju, u odnosima sa Sjedinjenim Državama i njihovim partnerima, kao i njen pristupni proces Evropskoj uniji, ukoliko se ne usaglasi u tom smislu?
Šole: Poslednji deo vašeg pitanja ukazuje na pravi odgovor. Teško će biti uočljiv napredak u pridruživanju dok ne bude postignut konsenzus u vezi sa tim. Zato želimo da uvidimo napredak Srbije u vezi sa tim. Razumemo da je reč o teškoj odluci. Rusija i Srbija imaju dugotrajne istorijske odnose. Tako da u razgovorima sa našim kolegama u Srbiji ukazujemo da smo svesni toga. Svesni smo da je reč o teškim odlukama. Brojne države širom sveta žrtvovale su sopstvene ekonomije kako bi se postarale da Rusija ne bude nagrađena za ono što svakodnevno čini u Ukrajini.
Glas Amerike: U svom poslednjem izveštaju Stejt department je uočio da se Srbija suočava sa problemima zaštite ljudskih prava citirajući navode istaknutih međunarodnih nevladinih organizacija o ugrožavanju medijskih i drugih sloboda. Nezavisni mediji, pripadnici civilnog društva i neki od članova opozicije, ukazali su da su pod stalnim pritiscima ili pretnjama – u nekim slučajevima čak i samih državnih zvaničnika. Kako to vidite i planirate li u Beogradu razgovore o tome?
Šole: Apsolutno stojim iza izveštaja i zabrinutosti iz izveštaja naše vlade. To su pitanja koja konstantno pokrećemo sa našim kolegama u Beogradu i drugde – gde god postoje takve zabrinutosti. Svesni smo da se radi o teškim pitanjima, ali verujemo da se zdravlje demokratije meri snagom njenog građanskog društva. Društvo, sloboda i otvorenost medija, sposobnost ljudi da se slobodno izraze – su fundamentalne slobode za koje verujemo da su svojstvene jakim demokratijama.
