Kada je pre deset godina došao u Vašington da bi preuzeo dužnost ovdašnjeg sveštenika, Aleksa Micić, nije znao šta ga čeka, jer mu je to bila prva parohija u kojoj služi. Trenutno je veoma angažovan u prikupljanju sredstava za izgradnju prve srpske pravoslavne crkve Svetog Luke u Vašingtonu, i podizanju četvoro dece. Povodom pravoslavnog Božića, otac Aleksa govorio je za "Glas Amerike" o svom životu i radu u crkvi Svetog Luke.
Kako kaže sveštenik Aleksa, kada je došao u Vašington, slušao je brojna mišljenja i savete, i polako je shvatao koji ga sve izazovi očekuju, i na koji način treba da ih postepeno rešava. On ovako objašnjava zašto se opredelio za sveštenički poziv:
“Srpska pravoslavna crkva me je odgajila. Na neki način to je jedina crkva koja mi je bliska. Odrastao sam u pravoslavnoj crkvi jer mi je otac skoro 35 godina bio sveštenik u njujorškoj katedrali Svetog Save, a pre toga je službovao u dve parohije u Pensilvaniji. Na pravoslavnom teološkom univerzitetu svetog Vladimira u Njujorku završio sam magistraturu. Pre toga sam se bavio biomedicinskim istraživanjima u raznim američkim institucijama, a predavao sam i u školi. Jednog dana sam odlučio da nešto više naučim o životu i teološkim stavovima. U jednom trenutku sam shvatio da želim da postanem sveštenik i odazvao sam se pozivu“.
Kako kaže, nije uvek bilo lako, ali je odlučio da nastavi svešteničku službu:
“Kada postaneš sveštenik, onda si celog života sveštenik, čak i kada se penzionišeš. Kad pomislim na sveštenstvo, uvek se setim reklame za upisivanje u američku armiju i njihov slogan: ‘To je najteži posao koji ćete mnogo voleti‘“
Otac Aleksa dodaje da se u njegovoj porodici pravoslavni Božić proslavlja po svim običajima srpske pravoslavne crkve:
“Određeni period postimo, što prethodi proslavi Božića, a posle svete liturgije na sam Božić, kada se parohijani raziđu i odu kućama da proslave Božić i ja se posvetim porodici. Uživamo u porodičnom ručku, i unutrašnjem miru koji nas obuzme posle proslave rođenja Hristovog. Naravno deci razdelimo poklone, a njihovi pokloni za nas su mnogo vredniji, jer ih sami naprave, a ne kupe ih u radnji“.
Sveštenik Aleksa objašnjava šta za njega znači Božić :
“Božić je vreme zajedničko svim hrišćanima bez obzira da li su pravoslavci i da li slave po istom kalendaru. Njime slavimo rođenje Hristovo, koji je istorijska ličnost, ali i naš gospodar i spasilac. Ali obeležavanje Božića treba da shvatimo kao zbivanje u nama samima, i da nas Hristov rođendan ojačava i donosi nam duševni mir“.
Na kraju razgovora, otac Aleksa se oprostio uobičajenim pozdravom: Hristos se rodi!