Terzić: Nuklearna energija održiva opcija

U jeku krize sa japanskim nuklearnim elektranama oštećenim u zemljotresu i cunamiju, kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa energetiskim stručnjakom u firmi “Delojt i Tuš”, Brankom Terzićem, o budućnosti komercijalnog korišćenja nuklearne energije.

Terzić: “Mislim da je nuklearna energija održiva opcija. Potrebni su nam različiti energetski izvori, kao sto su fosilna goriva, tj. ugalj i nafta, kao i alternitivna i obnovljiva energija. Nuklearna energija se ne može isključiti. 20 odsto energetskih kapaciteta u SAD otpada na nuklearnu energiju, mada je taj postotak veći u Francuskoj i nekim drugim zemljama. Nuklerna energija je čista opcija koja sa sobom ne nosi opasnosti zagrevanja zbog gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, što nije slučaj sa fosilnim gorivima.“

Glas Amerike: Kako možemo da obezbedimo da postojeće i nove nuklearne elektrane imaju zadvoljavajuće bezbednosne sisteme da se ne bi ponovio japanski scenario?

Terzić: „U svetu danas imate oko 400 nuklearnih elektrana. Posle japanske krize, trebalo bi izvršiti inspekciju svih tih postrojenja da bi se ustanovilo kako bi one mogle da prežive sličnu situaciju. Japanska nuklearna postrojenja su skoro 40 godina stara, što znači da je reč o starijoj tehnologiji sa izvesnim unapredjenjima. Mi sada moramo da se suočimio sa izgradnjom nove - treće generacije nuklearnih elektrana sa bezbednosnim karakteristikama daleko jačim od sadašnjih. Imajte na umu da je u Japanu od zemljotresa i cunamija poginulo 9 hiljada ljudi, a 13.000 grajana se vodi kao nestalo, dok do sada nije registrovana nijedna žrtva radijacije iz oštećenih nuklearnih postrojenja.“

Glas Amerike: Sve se više govori o alternativnim energetskim izvorima. Da li je realno očekivati da novi energetski izvori zamene nuklearnu energiju?

Terzić: „Postoji fizički problem u vezi sa solarnom energijom i energijom vetra, koje se mogu koristiti samo povremeno zbog prirodnih ograničenja. Dakle, nama su potrebni energetski kapaciteti koji će zadovoljiti našu potražnju, a to znači osloniti se na nuklearne i konvencionalne izvore, a potom izgraditi postrojenja zasnovana na solarnoj i energiji vetra, i tražiti dodatne izvore, ali ne kao zamenu za postojeće nuklearne elektrane, jer je to za sada nerealno. Svakako, solarna energija i energija vetra su čisti energetski izvori, ali one za sada ne obezbedjuju potrebnu količinu energije.“

Glas Amerike: Da li bi buduća ograničenja izgradnje nuklearnih elektrana povećala našu zavisnost od nafte, što bi moglo da dovede i do većih bezbednosnih pretnji?

Terzić: „Neki ljudi govore o zameni nuklearnih elektrana elektranama na fosilni pogon, odnosno, ugalj, naftu ili prirodni gas. Svakako, možete da imate koristi od takvih elektrana, ali i štete. Prvo, u pogledu nafte, njena proizvodnja je koncentrisana u nekoliko ključnih zemalja, posebno na nemirnom Bliskom istoku. Ako u okviru nove nacionalne politike odlučimo da se više orijentišemo na naftu, mislim da će nas to dovesti u neizvesniju energetsku situaciju, u kontekstu sadašnje situacije u Libiji, ili druge potencijalne krize na Bliskom istoku. Čerčil je svojevremeno rekao da se energetska bezbednost sastoji u kombinovanju različitih vidova energetskih izvora, sa čime se mnogi slažu. Da bismo zadovoljili potražnju u budućnosti, koja će se globalno povećati za 40 odsto narednih 20 godina, biće nam nužni svi energetski izvori i daleko veća efikasnost u njihovom korišćenju.“