Linkovi

Prenger: SAD za hitnu stabilizaciju u Egiptu

  • Branko Mikašinović

Šta rasprostranjene islamističke demonstracije u Egiptu znače za dalja politička kretanja u toj zemlji i kakva bi mogla da bude uloga egipatskog vojnog establišmenta - komentariša bivši pomoćnik američkog sekretara za odbranu, Robert Prenger.

Prenger: “Pošto se zemlja oslobodila uprave predsednika Hosnija Mubaraka, ona je otvorila vrata konfrontaciji između dva najogranizovanija segmenta egipatskog društva: vojnog establišmenta na jednoj strani i Muslimanskog bratstva na drugoj. U ovom momentu, neizvesna je budućnost Muslimanskog bratstva, ali postoje indikacije da se Vašington zalaže za pomirenje egipatske opozicije sa tom organizacijom, kako bi se stabilizovala situacija u zemlji, s tim da Bratstvo istovremeno ne dobije dominantnu ulogu u egipatskoj politici kao ranije, a da vojska bude pod kontrolom civilnih vlasti. To neće biti lak posao, uzimajući u obzir geografsku veličinu te zemlje, sa populacijom od 84 miliona stanovnika i njenu unutrašnju složenost i spoljne uticaje, posebno dve zemalje: Saudijske Arabije, koja podržava egipatsku vojsku i Katar, koji podržava Muslimansko bratstvo”.

Glas Amerike: Kakva bi mogla da bude uloga vojske na političkoj sceni Egipta?

Prenger: “Mada se aktivnosti vojnog establišmenta prate, uprkos obećanjima da će se držati po strani politike, možemo da vidimo da posle svrgavanja predsednika Mohameda Morsija i Muslimanskog bratstva, vojska ima nove ambicije u smislu rukovođenja zemljom. To se ogleda i u nedavnoj izjavi glavnokomadujućeg egipatskih vojnih snaga, generala Abdula Fataha al-Sisija, koji očekuje da ga demonstranti, odnosno narod, ovlaste da učini ono što smatra potrebnim u sadašnoj situaciji. To je kao ponovno ustoličenje nekog Cezara ili Nasera”.

Glas Amerike: Kakav bi mogao da bude regionalni uticaj nemira u Egiptu?

Prenger: “U arapskom delu Bliskog istoka imate tri zemlje u kojima je vojska odigrala presudnu ulogu: to su Sirija, Irak i Egipat. Uloga vojske je bila u - ako možemo tako da kažemo - modernizaciji, odnosno sekularizaciji njihovih zemalja, pošto su oficiri preuzeli vlast u tim zemljama. Tom konceptu modernizacije protive se islamisti, koji smatraju da te zemlje moraju da se vrate svojim drevnim, islamističkim korenima, da bi postale snažne i velike, a to je gledište koje zastupa i Muslimansko bratstvo u Egiptu. Bratstvo je od svog osnivanja 1920-tih, konstantno prisutan centralni faktor egipatske politike. Prema tome, u sadašnjoj situaciji imate dve opcije: pomirenje ili građanski rat, jer ukoliko se ne zadovolje zahtevi Bratstva, ono će ponovo otići u ilegalu i biti neko ko radi na destabilizaciji i izazivanju konflikata u zemlji”.
XS
SM
MD
LG