Prenger: Politika SAD nije potpuno dosledna

Analitičar i bivši visoki zvaničnik sekretarijata za odbranu, Robert Prenger, za Glas Amerike komentariše politiku Sjedinjenih Država prema Libiji i drugim zemljama Bliskog istoka koje su ovih dana u fokusu interesovanja svetske javnosti.

Prenger: “Američka politika prema zemljama Bliskog istoka i severne Afrike nije potpuno dosledna i u zavisnosti je od procene njihove strateške važnosti za SAD. Obamina administracija je zauzela stav koji se razlikuje od zemlje do zemlje u zavisnosti od opasnosti od terorizma, kao ključnog kriterijuma. Vašington, na primer, vidi Siriju, gde su neredi izbili relativno neočekivano, kao zemlju koja nije pouzdana zbog bliskih veza sa Iranom i pokretima Hezbolah i Hamas. U pogledu Libije, suprotno egipatskom scenariju, došlo je do pobune, a Gadafi je reagovao oštrim vojnim merama. Saveznička akcija je tu preduzeta iz humanitarnih razloga, odnosna zbog teških napada vladinih snaga na sopstvene gradjane. Isto je učinjeno i u Siriji, ali sa manjim intenzitetom, i intervencija Zapada nije usledila“

Glas Amerike: Da li postoji neka zajednička nit koja povezuje sve proteste i pobune u regionu?

Prenger: „Ono što povezuje dogadjaje u Libiji i Siriji je da je omladina pokrenula proteste u obe zemlje, a povod je i kršenje ljudskih prava. Pored toga, zajedničko svim zemljama Bliskog istoka i severne Afrike je demografsko pitanje. Recimo, u Saudijskoj Arabiji, 66 odsto stanovništva čini populacija mladja od 30 godina, a 47 odsto populacija mladja od18 godina. Slična je i situacija u drugim zemljama regiona. To je mlado i nezaposleno stanovništvo, koje je nezadovoljno, ali koje je ovladalo veštinom komuniciranja na socijalnim mrežama, poput Fejsbuka i Tvitera. Kod mladih ljudi, prisutni su idealizam, ali i spremnost na rizik, pa i avanturizam. Tako je, na primer, u Libiji omladina podigla pobunu bez oružja i obuke, ali sa puno entuzijazma i energije.“

Glas Amerike: Da li očekujete neke promene u američkoj strategiji prema Bliskom istoku i kakve bi one mogle da budu?

Prenger: „Ako uzmete situaciju u Jemenu, koja je takodje veoma ozbiljna, sa pozivima predsedniku da podnese ostavku, imate primer modifikovanog i blažeg pristupa Vašingtona, upravo zbog moguće opasnosti od Al Kaide i terorizma, koji su već duže vreme prisutni u toj zemlji. Bliski odnosi Vašingtona sa jemenskim predsednikom Salehom i nespremnost na odlučniju akciju su upravo rezultat strepnje od Al Kaide, koja ugrožava Jemen, Saudijsku Arabiju, kao i SAD. Možda će stav Vašingtona prema Jemenu oblikovati novu politiku – sa traženjem odgovora na pitanje: koju poziciju zauzeti prema odredjenim zemljama u svetlu terorističkih pretnji. SAD će morati da obrate veću pažnju na analize mogućih dešavanja u arapskim zemljama - na raspoloženje masa, na ekonomske i socijalne aspekte, a ne samo na veze sa ministarstvima spoljnih poslova i liderima. Američka politika ponekad pogrešno vezuje spoljnu politiku za ličnosti, pridajući preveliku važnost liderima nekih zemalja i odnosima sa njima, kao što je bio slučaj sa Mubarakom u Egiptu i Salehom u Jemenu. Trenutno, medjutim, izgleda da je politika zemalja u regionu više pod kontrolom masa nego lidera.“