Linkovi

Trenier-Harvi: Snouden opasniji od Vikiliksa

  • Branko Mikašinović

Glavni i odgovorni urednik britanskog Pregleda svetskih obaveštajnih aktivnosti, Glenmor Trenier-Harvi za naš program priča o posledicama curenja poverljivih informacija u slučajevima bivšeg američkog obaveštajnog kontraktora, Edvarda Snoudena.

Trenier-Harvi: “Moj odgovor bih sumirao jednom rečju - neprijatna situacija, kako za Belu kuću, pošto su brojni medjunarodni lideri bili prisluškivani, tako i za američku obaveštajnu zajednicu, pošto je iznenada neko podigao zavesu i poverljive obaveštajne aktivnosti su obelodanjene. Medjutim, ono što je Edvard Snouden učinio jeste daleko ozbiljnije od Vikiliksa. Naime, on je otkrio metodologiju i razne načine na koje Agencija za nacionalnu bezbednost operiše, uključujući i tesnu vezu sa britanskim GCHQ, odnosno Sedištem vladinog komunikacionog centra, sa čime su sada upoznati neprijateljski raspoloženi elementi, kao i teroristi.“

Glas Amerike: Da li je ikakva šteta pričinjena ranijim objavljivanjem u javnosti tajnih dokumenata u slučaju Vikiliksa?

Trenier-Harvi: "Vikiliks se razlikuje od Snoudenovih aktivnosti. Američki vojnik Bredli Mening, a zatim Džulijan Asanž, obelodanili su diplomatske depeše Stejt deparmenta, koje je upućivalo diplomatsko osoblje, u jasnom i otvorenom kontekstu. Kao posledica afere Vikiliks, poruke takvog otvorenog sadržaja možda neće više dolaziti iz straha da se izvori ili pojedinci ne bi kompromitovali, a to će naškoditi zapadnim obaveštajnim aktivnostima u smislu nepotpunih i, možda, ambivalentnih depeša i nesigurnog diplomatskog osoblja.“

Glas Amerike: Koja bi dakle bila glavna razlika izmedju domašaja afera sa Vikiliksom i Snoudenom?

Trenier-Harvi: “Depeše Vikiliksa se odnose specifično na Stejt department, dok je Snoudenov materijal daleko štetniji i više zabrinjavaja, tim više što se još uvek ne zna koliko stotina hiljada stranica još nije objavljeno i šta one sadrže. Pretpostavlja se da je do sada obelodanjeno samo pet odsto materijala koji on poseduje. Snoudenova taktika postepenog objavljivanja informacija, u britanskom Gardijanu, američkom Vašington Postu, a sada i u nemačkom Špiglu, o metodologiji i specifičnim obaveštajnim aktivnostima unela je još veći nemir. To se posebno odnosi na prisluškivanja, uključujući vodeće evropske ličnosti poput nemačke kancelarke Angele Merkel.”

Glas Amerike: Kako bi se moglo sprečiti takvo kršenje standarda bezbednosnih aktivnosti?

Trenier-Harvi: “Pre svega mora se uspostaviti efikasniji metod kontrole, pošto mnogi imaju pristup brojnim kompjuterskim sistemima, šiframa i lozinkama, što je bio slučaj i sa Snoudenom. Drugo, postoje nastojanja da se dosadašnje obaveštajne akivnosti ograniče, što bi moglo da bude katastrofalno. Ono što u ovom momentu treba učiniti je da se uspostavi ravnoteža izmedju državne bezbednosti i borbe protiv terorizma u kontekstu gradjanskih prava, koja su garantovana ustavom. Medjutim, to nije uvek čvrsta linija i prioriteti povremeno osciliraju s jedne na drugu stranu."
XS
SM
MD
LG