Griboski: “Uprkos nastojanjima Vašingtona i Brisela da se reši napeta situacija izmedju vojske i Muslimanskog bratstva, situacija se pogoršava. Ono što ne izbija na površinu jeste da u Egiptu sve više raste odbojnost i nepoverenje prema inostranom uplitanju i angažovanju kako kod Morsijevih sledbenika tako i pristalica privremenih vlasti, pa i vojske. Percepcija Zapada je, prema nekim Egipćanima, da je demokratski ishod samo onaj koji njemu odgovara. Realnost je da bez obzira da li se Zapadu Morsi dopada ili ne, mnogi smatraju da je on demokratski izabrani predsednik protiv koga je izvršen vojni puč i to treba imati na umu. Da bi se rešio ovaj izazov, vojni establišment mora da zavede red i da zakaže datum novih, demokratskih izbora. To je sada nužni prioritet.”
Glas Amerike: U medjuvremenu, na praktičnom planu šta će vojska morati da preduzme da bi stabilizovala situaciju?
Griboski: “Egipatski vojni establišment nije kao turski i nema istorijat glasa stabilnosti i značajnije podrške demokratskom procesu. Egipatska vojska pre svega mora da prihvati ideju civilne kontrole i da ne preuzima fukciju policajca, kao što to sada čini, već da bude žaštitnik države od stranih agresora. Medjutim, uprkos tome, postoji opšta saglasnost da u kriznim i vanrednim istuacijama, kao što je sadašnja, vojska ipak mora preduzeti mere da bi razrešila politički haos.”
Glas Amerike: Kakva je uloga jednog od ključnih aktera, SAD, u egipatskoj krizi?
Griboski: “Bojim se da je uloga SAD u Egiptu marginalne prirode, suprotno verovanju mnogih, što datira još od svrgavanja predsednika Mubaraka, pošto Vašington nije zauzeo najjasniji stav ni u pogledu opozicije ni u pogledu Muslimanskog bratstva. U osnovi svega je činjenica da Obamina administracija ne želi da izgleda kao njen prethodnik, odnosno da nema želje za dodatnim ili prevelikim vojnim angažovanjem, a deo problema je i u činjenici da je Vašington suočen sa ekonomskim problemima kod kuće i da za dodatno angažovanje jednostavno nema ni ekonomski kapacitet ni političku volju. Iznad svega, SAD nemaju strateški plan za rešavanje bliskoistočnih izazova, a kao rezultat toga regionlni problemi će iskrsavati i postajati sve teži, kao što je to slučaj sada u Egiptu.”
Glas Amerike: U medjuvremenu, na praktičnom planu šta će vojska morati da preduzme da bi stabilizovala situaciju?
Griboski: “Egipatski vojni establišment nije kao turski i nema istorijat glasa stabilnosti i značajnije podrške demokratskom procesu. Egipatska vojska pre svega mora da prihvati ideju civilne kontrole i da ne preuzima fukciju policajca, kao što to sada čini, već da bude žaštitnik države od stranih agresora. Medjutim, uprkos tome, postoji opšta saglasnost da u kriznim i vanrednim istuacijama, kao što je sadašnja, vojska ipak mora preduzeti mere da bi razrešila politički haos.”
Glas Amerike: Kakva je uloga jednog od ključnih aktera, SAD, u egipatskoj krizi?
Griboski: “Bojim se da je uloga SAD u Egiptu marginalne prirode, suprotno verovanju mnogih, što datira još od svrgavanja predsednika Mubaraka, pošto Vašington nije zauzeo najjasniji stav ni u pogledu opozicije ni u pogledu Muslimanskog bratstva. U osnovi svega je činjenica da Obamina administracija ne želi da izgleda kao njen prethodnik, odnosno da nema želje za dodatnim ili prevelikim vojnim angažovanjem, a deo problema je i u činjenici da je Vašington suočen sa ekonomskim problemima kod kuće i da za dodatno angažovanje jednostavno nema ni ekonomski kapacitet ni političku volju. Iznad svega, SAD nemaju strateški plan za rešavanje bliskoistočnih izazova, a kao rezultat toga regionlni problemi će iskrsavati i postajati sve teži, kao što je to slučaj sada u Egiptu.”