Linkovi

Vujović: Za Srbiju ključno da nastavi reforme

  • Branko Mikašinović

Vujović: Za Srbiju ključno da nastavi reforme

Vujović: Za Srbiju ključno da nastavi reforme

“U kojoj meri bi neizvesno stanje na svetskim tržistima i mogućnost prelivanja krize iz Grčke moglo da utiče na dalji razvoj privrede u Srbiji, pa i u Evropi”. Za "Glas Amerike" na to pitanje pokušava da odgovori ekspert Svetske banke, Dušan Vujović.

Vujović: “Svetska tržišta su dosta burno odreagovala na grčku krizu i pored toga što je pod rukovodstvom Nemačke zajedno sa Medjunarodnim monetrnim fondom donet paket mera od bilion evra, tržište i dalje burno reaguje i vrednost evra pada. Nadam se da će se taj ciklus vrlo brzo vratiti u normalu i da će se i kurs i svi finansijski parametri vratiti na nivo pre ove krize. Kada kriza prodje, efekti za Srbiju će i dalje postojati. Drugim rečima, investitori koju su sada prošli kroz ovo iskustvo će drugim očima gledati na sve rizike uključujući na rizik Srbije kao zemlje i sa više obazrivosti će gledati na svoje investicije, ulganja i kredite i na refinansiranje kredita. Znači, u takvoj situciji mogla bi se očekivati smanjena ponuda direktnih investicija i kredita. Nezavisno od toga, ne očekujem da će to bitno da promeni poziciju Srbije zbog toga što su ključni elementi platnog bilansa dati i ne menjaju se bitno u odnosu na projekcije koje su bile radjene marta meseca ove godine. Na tekućoj strani, uvoz pada zbog pada domaće agregatne tražnje, izvoz raste, mada je velikim delom to kompenzirano porastom plaćanja za kamate i smanjenjem doznaka, efekti na kapitalnoj strani će biti možda malo negativni, ali je to manji deo, pošto najveći gro priliva na kapitalnoj strani zavisi od ustvari dogovorenih finansiranja medjunarodnih finansijskih organizacija i Evropske zajednica, a da bi se to ostvarilo potrebno je da se u Srbiji nastave reforme”.

Glas Amerike: Koje su to refome i kako u tom smislu procenjujete razgovore u Beogrdu izmedju misjie MMF-a i predstvnika Srbije?

Vujović: “To je standardni spisak reformi. To su pre svega, i ovaj put najznačajnije fiskalne reforme, uz završetak strukturnih reformi koje su započete pre mnogo godina. Najvažniji je trenutno fiskalni blok u Srbiji i cela makroekonomska ravnoteža ustvri zavisi od ostvarivanja nivoa budžetskog deficita, odnosno ostajanja u okviru 4 odsto fiskalnog deficita učešča u društvenom proizvodu. Ako se to ne ostvari onda bi mogli da budu dovedeni u pitanja i ciljna inflacija i sve druge osnovne ciljne veličine. Kako to osvariti? Mere koje se razmaraju, a to je glavni predmet razgovora, jesu da se dozoli povećanje nekih kategorija u bilansu, koje su već osam–devet meseci zamrznute, pre svega plate u javnom sektoru i penzije, ali ne po cenu razbuktavanja inflacije. Znači potrebno je na kratak rok naći prostor i na strani prihoda i na strani rashoda, potrebno je da se, polazeći od doživljavanja privednih aktivnosti izlaska iz recesije i krize, poveća deo pirhoda i zaštiti da bi se povećale penzije i plate, a na strani rashoda potrebno je smanjiti one rashode koji su neracionalani, a to su rashodi u državnim adminstracijama i javnim preduzećima. Na dugi rok to, medjutim, nije dovoljno, i ne treba praviti obećanja koja nisu održiva na dugi rok. Na dugi rok potrebno je reformisati celu fiskalnu sferu, uvesti ovaj zakon o fiskalnoj odgovornosti i Fiskalni savet koji bi to sve kontrolisao. S jedne strane to će pomoći ministru finansija da se odbrani od političkih pritisaka, a s druge strane to će biti i garancija gradjanima, opoziciji i svima da će se poštovati fiskalna pravila. I pored toga naravno treba reformisati penzioni sistem i reformu javnih preduzeća koja su glavni izvor tih neracionalnosti”.

Glas Amerike: Pomenuli ste reformu finansijskog sektora i strukturne reforme?

Vujović: “Finansijski sektor u Srbiji je dosta dobro prošao kroz ovu krizu zato što je imao visok stepen rezervi i dobro uredjene odnose, itd. Medjutim, ubuduće potrebno je dopunski unaprediti regulativu finansijskog sektora u celosti, ne samo u banaka, već i drugih institucija, potebno je produbiti finansijski sistem i uvesti nove instrumente da bi to tržište bilo pouzdan izvor finansiranja za domaća preduzeća i za investicije u Srbiji. Sve dok to ne bude tako i dok budemo zavisili od inostranih priliva sredstava bićemo mnogo više podložni i oscilacijama kursa i oscilacijama svetskog okruženja i svega ostalog. Anahrono je da, recimo, u Srbiji velike firme i veliki ekonomski igrači izlaze sa berze finansijskih tržišta i drugim kanalima traže sredstva finansiranja, dok svuda u svetu na finansijskim tržištima i na berzama to je glavni izvor kapitala. To je suštinska stvar. Što se tiče nastavka strukturnih reformi, tu postoji čitav niz zakona koji do kraja treba doneti, to su zakoni koji se tiču preduzeća, zatim fiskalne odgovornosti, kao i zakoni zaštite svojine, zakon o restituciji, itd”.

XS
SM
MD
LG