Sredinom februara kongresmen iz Severne Dakote, Erl Pomeroj, posetio je Srbiju gde se sastao sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarem Djelićem i predsednicom Skupštine Slavicom Djukić Dejanović. Interesovalo nas je šta je bio fokus tih susreta i kako kongresmen ocenjuje stanje bilateralnih odnosa dve zemlje u ovom trenutku.
„Jako sam zadovoljan što sam imao priliku da se vratim u Srbiju posle dugog niza godina i sretnem se sa dinamičnim, progresivnim rukovodstvom u Beogradu. Bila je to za mene čast i privilegija. Vodili smo otvorene razgovore i bio sam u mogućnosti da prenesem interes našeg Kongresa za korake koje Srbija preduzima ka evropskim integracijama. Na primer, jako me je obradovao sporazum o viznoj liberalizaciji, izmedju ostalih, jedan od indikatora napretka koji je zabeležila talentovana grupa lidera u Srbiji. Vrlo smo zadovoljni time“, kaže kongresmen Pomeroj.
A kad je reč o neslaganju Beograda i Vašingtona povodom statusa Kosova interesovalo nas je šta bi konkretno Beograd i Vašington mogli da učine da izglade razlike u stavovima. Pomeroj o tome kaže:
„Kao što je potpredsednik Bajden rekao: složićemo se da se ne slažemo. Bio sam vrlo direktan kad sam svojim sagovornicima rekao da bez obzira na neslaganje, nezavisni status Kosova i sadašnje granice Kosova nisu tema koju će američki Kongres ponovo razmatrati. S druge strane, srpsko rukovodstvo mi je pružilo uveravanja da namerava da se pravnim i diplomatskim kanalima zalaže za ponovno otvaranje ovog pitanja. To je svakako pravo Srbije. Mi smo ipak najviše zainteresovani za ulogu Srbije u Evropi. Uveren sam da prilike koje pružaju prirodni resursi u Srbiji i njihove povoljne cene zbilja mogu da omoguće ekonomski rast u okviru dalje i tešnje saradnje sa Evropom. To su za mene prioriteti i ne verujem da se može operisati na oba ta koloseka, a da se ne umanji efikasnost strategije ka Evropi. Po meni će ekonomska budućnost, odnosno direktno poboljšanje životnih uslova gradjana biti unapredjeni, kako se Srbija približava Evropi. Radujem se daljim dokazima nastojanja na tom planu u smislu nadgradnje nad već postignutim ciljevima.“
Što se tiče budućeg sporazuma Srbije i Sjedinjenih Država u domenu nauke i tehnologije, kao i poljoprivredne saradnje Severne Dakote i Srbije kongresmen Pomeroj kaže da je kao osoba poreklom iz farmerske države uvek zainteresovan za prilike koje pružaju poljoprivredni resursi Srbije i dodaje:
„Uveren da postoje sjajne prilike na planu razmene proizvodne i marketinške tehnologije. Tu ima dosta prostora za biznis. A naučno-tehnološki sporazum je, koliko razumem, na pomolu. U Americi živi veliki broj srpskih naučnika. Oni žele partnerstvo sa Srbijom, svojom matičnom zemljom. Očigledno s obzirom na neverovatni intelektualni potencijal u Srbiji u prilici smo da probijemo nove barijere, ukoliko radimo skupa, te smatram da će ovaj sporazum to omogućiti.“
Kada je u pitanju saradnja američkog Kongresa i skupštine Srbije, i van okvira redovnih poseta kongresnih delegacija Beogradu, kongresmen Pomeroj kaže da svakako postoji potreba za direktnim razgovorima dva parlamenta. Jasno, to je u neku ruku i uloga diplomata kaže on, ali dodaje:
„Medjutim, političari su oni koje bira narod i koji ga predstavljaju i takva razmena bi razjasnila sveobuhvatni dijalog naše dve zemlje i u većoj meri predstavljala razmenu ideja dva naroda. Uveren sa da treba da uradimo više kao Kongres u cilju saradnje sa skupštinom Srbije i založiću se lično za to.“
Kongresmen Pomeroj je posetio i Kosovo gde se sastao sa tamošnjim rukovodstvom i posetio kontigent od nekoliko stotina pripadnika Nacionalne garde Severne Dakote. Isto tako:
„Posetio sam izmedju ostalog enklavu Gračanica i upoznao se sa novim gradonačelnikom. Veoma me impresionirala njegova sposobnost. Takodje sam prisustvovao proslavi druge godišnjice nezavisnosti Kosova.“
Na kraju, želeli smo da čujemo nešto o boravku kongresmena Pomeroja u Kraljevu u vreme studentskih dana i saznamo ko je Rajko Stojanović:
„Imam veoma lične veze sa Srbijom. Kad sam imao dvadeset godina živeo sam u Kraljevu u okviru programa studentske razmene. Bio sam smešten kod familije Stojanović. Primili su me kao člana porodice. Tokom posete u februaru ponovo sam video svog sprskog brata, sada uglednog lekara Dr. Zorana Stojanovića. Dakle tih davnih dana moje ime Earl bilo je Srbima teško za izgovor. Rešili smo to jednostavno: Dali su mi ime Rajko. Tako sam postao Rajko Stojanović. I tokom ove posete Kraljevu rekao sam: Divno je vratiti se kući. FROM TAPE: Ja sam Rajko Stojanović.“