Linkovi

Gandžbakš: Rohani bio protiv nuklearnog programa

  • Branko Mikašinović

Amir Gandžbakš iz organizacije “Republikanski Iranci”

Amir Gandžbakš iz organizacije “Republikanski Iranci”

Amir Gandžbakš iz organizacije “Republikanski Iranci”, za naš program razmatra da li se bliži rešenje iranskog nuklernog programa.

Gandžbakš: “Nakon izbora novog predsednika Hasana Rohanija, izgledi za uspeh na pregovorima o iranskom nuklearnom programu su daleko veći nego ranije. Rohani je kao progovarač o nuklearnom programu svoje zemlje pre deset godina bio ustvari protiv koncepta Irana kao nuklerne sile i regionalnog arbitra. Medjutim, iranski vrhovni lider je promovisao koncept 'ekonomskog otpora', odnosno prihvatanja sankcija. Tom politikom bi Iran na kraju bio uspešan, postao nuklearna sila, ali i sličan Severnoj Koreji, izolovan i ekonomski opustošen. Mislim da od rada na obogaćivanju uranijuma Teheran nema nikakve ekonomske koristi, posebno u svetlu činjenice da je u taj program već uloženo najmanje 15 milijardi dolara. Naprotiv, stvaraju se neprijatelji, a zemlja dovodi u politički i ekonomski ćorsokak.“

Glas Amerike: Kako biste ocenili iranski nuklearni predlog nedavno podnet na pregovorima u Ženevi?

Gandžbakš: "Taj predlog je u velikoj meri tajna - o njemu se bar do sada nije govorilo javno. Razlog tome je želja da se režim zaštiti od čvrstorukaških napada kod kuće i u inostranstvu i od njihovog uplitanja u pregovore. Medjutim, nema izgovora za iranske pregovarače da ne prihvate neku vrstu sporazuma, pošto bi se time omogućio povratak zemlje medjunarodnoj zajednici i reaktiviranje njenog ekonomskog i diplomatskog potencijala.“

Glas Amerike: Kada bi sankcije protiv Irana mogle da budu ublažene ili čak ukinute?

Gandžbakš: "Sankcije su zavedene na različitim nivoima i sektorima. Neke je uveo Savet bezbednosti UN i do njihovog ublažavanja bi moglo da dodje na bazi prvog povoljnog izveštaja Medjunarodne agencije za atomsku energiju, a na osnovu zahteva Saveta bezbednosti. Druge sankcije nisu toliko povezane sa nuklearnim programom već sa poltičkim odnosima SAD i Irana od vremena iranske revolucije. Taj proces približavanja i ublažavanja sankcija na relaciji SAD - Iran bi bio daleko teži, jer bi on morao da prodje kroz Kongres i zavisio bi od uticaja Bele kuće, a to ne bi bilo lako. Medjutim, ono što je važno u pogledu sankcija je način njihovog ublažavanja, koji bi mogao da traje duže vreme i da bude postepen. To bi predstavljalo problem za Iran. Lično, medjutim, smatram da medjunarodna zajednica želi da Iran bude stabilizujući regionalni faktor - u Iraku, Siriji i drugde, i u rešavanju izraelsko-palestinskog spora.“
XS
SM
MD
LG