Linkovi

Gandžbakš: Rohani bio protiv nuklearnog programa

  • Branko Mikašinović

Amir Gandžbakš iz organizacije “Republikanski Iranci”

Amir Gandžbakš iz organizacije “Republikanski Iranci”, za naš program razmatra da li se bliži rešenje iranskog nuklernog programa.

Gandžbakš: “Nakon izbora novog predsednika Hasana Rohanija, izgledi za uspeh na pregovorima o iranskom nuklearnom programu su daleko veći nego ranije. Rohani je kao progovarač o nuklearnom programu svoje zemlje pre deset godina bio ustvari protiv koncepta Irana kao nuklerne sile i regionalnog arbitra. Medjutim, iranski vrhovni lider je promovisao koncept 'ekonomskog otpora', odnosno prihvatanja sankcija. Tom politikom bi Iran na kraju bio uspešan, postao nuklearna sila, ali i sličan Severnoj Koreji, izolovan i ekonomski opustošen. Mislim da od rada na obogaćivanju uranijuma Teheran nema nikakve ekonomske koristi, posebno u svetlu činjenice da je u taj program već uloženo najmanje 15 milijardi dolara. Naprotiv, stvaraju se neprijatelji, a zemlja dovodi u politički i ekonomski ćorsokak.“

Glas Amerike: Kako biste ocenili iranski nuklearni predlog nedavno podnet na pregovorima u Ženevi?

Gandžbakš: "Taj predlog je u velikoj meri tajna - o njemu se bar do sada nije govorilo javno. Razlog tome je želja da se režim zaštiti od čvrstorukaških napada kod kuće i u inostranstvu i od njihovog uplitanja u pregovore. Medjutim, nema izgovora za iranske pregovarače da ne prihvate neku vrstu sporazuma, pošto bi se time omogućio povratak zemlje medjunarodnoj zajednici i reaktiviranje njenog ekonomskog i diplomatskog potencijala.“

Glas Amerike: Kada bi sankcije protiv Irana mogle da budu ublažene ili čak ukinute?

Gandžbakš: "Sankcije su zavedene na različitim nivoima i sektorima. Neke je uveo Savet bezbednosti UN i do njihovog ublažavanja bi moglo da dodje na bazi prvog povoljnog izveštaja Medjunarodne agencije za atomsku energiju, a na osnovu zahteva Saveta bezbednosti. Druge sankcije nisu toliko povezane sa nuklearnim programom već sa poltičkim odnosima SAD i Irana od vremena iranske revolucije. Taj proces približavanja i ublažavanja sankcija na relaciji SAD - Iran bi bio daleko teži, jer bi on morao da prodje kroz Kongres i zavisio bi od uticaja Bele kuće, a to ne bi bilo lako. Medjutim, ono što je važno u pogledu sankcija je način njihovog ublažavanja, koji bi mogao da traje duže vreme i da bude postepen. To bi predstavljalo problem za Iran. Lično, medjutim, smatram da medjunarodna zajednica želi da Iran bude stabilizujući regionalni faktor - u Iraku, Siriji i drugde, i u rešavanju izraelsko-palestinskog spora.“
XS
SM
MD
LG