“Funkfojer” (FunkFeuer) u prevodu sa nemačkog “vatra na mreži”, koristi dostupnu tehnologiju za kreiranje bežične mreže, zvane “meš”, koja će prenositi podatke od korisnika do korisnika bez posredstva kompanija ili vlada.
Za većinu korisnika internet je samo još jedna usluga, poput telefona ili struje. Ljudi plaćaju određenoj kompaniji kako bi imali pristup internetu preko telefona ili kabla. Međutim, oprema na ovom krovu u Beču nudi jedan drugačiji model.
“Ovo je usmereno ka anteni koja se nalazi čak tamo, na brdima oko Beča”.
Eron Kaplan pokazuje na glavni razvodnik, ili čvor, u meš mreži Funkfojera. Ovaj sistem omogućava velikom području bežični pristup internetu, koristeći isti spektar slobodnih radio talasa kao WiFi (vaj-faj). Međutim, za razliku od klasičnog WiFi-a, koji se koristi za manje bežične mreže u kućama ili poslovnim prostorima, Funkfojerov meš radi na mnogo veće razdaljine.
“Isto bi mogli da postignete i na putevima, od prozora do prozora, odnosno da se to odbija usput. To je takođe moguće. Onda ne bismo imali ove komplikovane ogromne antene već bi mogli da koristimo manje, poput ove koje biste stavili na svoj prozor”.
Da bi ovaj sistem bio moguć potrebno je da što više korisnika stavi rautere i antene na otvoreno i time i sam postane provajder koji će širiti mrežu. Ukoliko jedan čvor ima pristup internetu, onda će pristup imati i svi drugi korisnici Funkfojer mreže. Mnogi ovo vide kao način da se zaobiđe kontrola država nad internetom.
“Teško je da ih sve blokirate jer morate da idete od čvora do čvora, preko svakog pojedinačnog korisnika. Nije lako kao što je bilo u Egiptu npr. gde ste mogli da pozovete jednog provajdera kroz čiju zgradu prolaze svi kablovi i da im kažete da ugase sistem. To više nije moguće jer je sve raštrkano”.
“Metaleb” je tzv. “hakerspejs” u Beču gde entuzijasti za tehonologiju zajedno rade na projektima kao što su kompjuterske mreže i radio. Adrijan Dabrovski, koji je jedan od prvih Funkfojerovih saradnika, priseća se vremena kada je prvi put došao u kontakt sa, tada još neistraženim mogućnostima WiFi-a.
“Radili smo eksperimente tipa, napravi antenu koja nema domet 20 metara već 100 ili 200 metara i to je bilo vrlo interesantno jer smo odjednom mogli da napravimo mreže za ceo grad. To je bilo kao čitav novi svet.”
A ovde, saradnja sa radio amaterima, poput Klemensa Hofera, dovela je do novog otkrića koje je omogućilo slanje podataka putem kratkih talasa do korisnika udaljenih i do 200 kilometara.
“Da, to je ok. Ako želite da pošaljete linkove širom velike zemlje, nije lako ali je moguće”.
Programeri kažu da ova tehnologija mnogo obećava - a da bi podstakli nova otkrića, njihovi planovi i tehnička dokumentacija mogu da se pronađu besplatno - na internetu.
Za većinu korisnika internet je samo još jedna usluga, poput telefona ili struje. Ljudi plaćaju određenoj kompaniji kako bi imali pristup internetu preko telefona ili kabla. Međutim, oprema na ovom krovu u Beču nudi jedan drugačiji model.
“Ovo je usmereno ka anteni koja se nalazi čak tamo, na brdima oko Beča”.
Eron Kaplan pokazuje na glavni razvodnik, ili čvor, u meš mreži Funkfojera. Ovaj sistem omogućava velikom području bežični pristup internetu, koristeći isti spektar slobodnih radio talasa kao WiFi (vaj-faj). Međutim, za razliku od klasičnog WiFi-a, koji se koristi za manje bežične mreže u kućama ili poslovnim prostorima, Funkfojerov meš radi na mnogo veće razdaljine.
“Isto bi mogli da postignete i na putevima, od prozora do prozora, odnosno da se to odbija usput. To je takođe moguće. Onda ne bismo imali ove komplikovane ogromne antene već bi mogli da koristimo manje, poput ove koje biste stavili na svoj prozor”.
Da bi ovaj sistem bio moguć potrebno je da što više korisnika stavi rautere i antene na otvoreno i time i sam postane provajder koji će širiti mrežu. Ukoliko jedan čvor ima pristup internetu, onda će pristup imati i svi drugi korisnici Funkfojer mreže. Mnogi ovo vide kao način da se zaobiđe kontrola država nad internetom.
“Teško je da ih sve blokirate jer morate da idete od čvora do čvora, preko svakog pojedinačnog korisnika. Nije lako kao što je bilo u Egiptu npr. gde ste mogli da pozovete jednog provajdera kroz čiju zgradu prolaze svi kablovi i da im kažete da ugase sistem. To više nije moguće jer je sve raštrkano”.
“Metaleb” je tzv. “hakerspejs” u Beču gde entuzijasti za tehonologiju zajedno rade na projektima kao što su kompjuterske mreže i radio. Adrijan Dabrovski, koji je jedan od prvih Funkfojerovih saradnika, priseća se vremena kada je prvi put došao u kontakt sa, tada još neistraženim mogućnostima WiFi-a.
“Radili smo eksperimente tipa, napravi antenu koja nema domet 20 metara već 100 ili 200 metara i to je bilo vrlo interesantno jer smo odjednom mogli da napravimo mreže za ceo grad. To je bilo kao čitav novi svet.”
A ovde, saradnja sa radio amaterima, poput Klemensa Hofera, dovela je do novog otkrića koje je omogućilo slanje podataka putem kratkih talasa do korisnika udaljenih i do 200 kilometara.
“Da, to je ok. Ako želite da pošaljete linkove širom velike zemlje, nije lako ali je moguće”.
Programeri kažu da ova tehnologija mnogo obećava - a da bi podstakli nova otkrića, njihovi planovi i tehnička dokumentacija mogu da se pronađu besplatno - na internetu.