Linkovi

Odnosi na Balkanu 15. godina posle Srebrenice

  • Helena Djordjević

Komemorativni centar u Srebrenici

Komemorativni centar u Srebrenici

Na velikom, medjunarodnom panelu o odnosima u regionu 15 godina posle masakra u Srebrenici učestvovali su američki, britanski i holandski političari, predstavnici nevladinog sektora i preživeli iz Srebrenice. Teme rasprave bile su činjenice o masakru, suočavanje sa istorijskom istinom, i njeno poricanje koje stoji na putu pomirenju.

Medjunarodna komisija za nestale osobe utvrdila je analizom DNK identitet ukupno 6.481 osobe nestale posle pada Srebrenice u julu 1995. godine, a tela žrtava I dalje se pronalaze u sekundarnim grobnicama. Uprkos tome, i ogromnom dokaznom materijalu u posedu Haškog suda, u nekim delovima regiona i dalje se negira genocid u Srebrenici, ističe Emir Suljagić, koji je kao 20-godišnji mladić preživeo masakr. On ocenjuje da je uprkos višegodišnjem sistematskom radu Haškog suda na prikupljanju dokaza, politički efekat tog rada miniminalan.

“Danas u regionu imamo vlade koje sistematski i institucionalno demantuju razmere i prirodu zločina počinjenih u BIH, ne samo 1995, nego od proleća 1992 do jula 95, i za mene je to najveći problem. Svi znamo činjenice, ali imamo vladu u Beogradu koja vodi politiku negiranja činjenice da je Srbija odgovorna za genocid u drugoj zemlji, i političare u Republici Srpskoj koji otvoreno i sistematski negiraju da se dogodio genocid. Takvo ponašanje se ne sme dozvoliti, nikome se ne sme dozvoliti da gradi političku platformu na takvim osnovama”.

Suljagić veruje da je medjunarodna zajednica suviše tolerantna prema takvim političarima i da je potrebno izvršiti diplomatski pritisak i, kako je rekao, “povećati cenu negiranja zločina.” Neki od učesnika takodje su primetili da je popustio pritisak medjunarodne zajednice na Beograd da uslovljavanjem prijema u Uniju izdejstvuje hapšenje haških optuženika.

Rene Džons-Bos, ambasadorka Holandije u SAD

Rene Džons-Bos, ambasadorka Holandije u SAD

Rene Džons-Bos, ambasadorka Holandije u SAD, objasnila je poziciju svoje zemlje koja je dugo jedina blokirala ratifikaciju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Beogradom.

„Holandska vlada je uvek striktno primenjivala uslovljavanje Srbije saradnjom sa Haškim sudom, ali uvek na osnovu procene haškog tužilaštva, uvek smo govorili da ćemo slediti savet glavnog tužioca, i kada je njegova ocena bila negativna blokirali smo ratifikaciju. Tužilac sada nije dao čistu peticu Beogradu, ali je rekao da postoji definitivni napredak u saradnji, i na osnovu dva takva pozitivna izveštaja naša vlada je odlučila da ćemo i mi načiniti korak napred. Sporazum treba da se pošalje svim parlamentima na ratifikaciju, i sigurno će na jesen doći do žestoke debate u našem parlamentu“.

Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, ističe da je u Srbiji, u borbi protiv poricanja zločina presudan bio dokumentarni snimak pripadnika jedinice Škorpioni kako hladnokrvno vrše egzekuciju nad šestoricom srebreničkih mladića.

“Taj dokumentarni film koji su snimili sami Škorpioni i kasniji dokumentarni film o toj jedinici Fonda za humanitarno pravo videle su na hiljade ljudi i to je dokaz koji je promenio javno mnjenje, bio je to prvi put da su ljudi mogli da vide lica žrtava, lice dečaka, razgovor počinilaca koji su samo razmatrali kako da ih ubiju, ne razmišljajući ko su ti ljudi i zašto ih ubijaju”.

Nataša Kandić, direkotrka Fonda za humanitarno pravo

Nataša Kandić, direkotrka Fonda za humanitarno pravo

Medjutim, na političkom nivou, nije do kraja istražena uloga tadašnjeg državnog vrha u dogadjajima za vreme rata u Bosni, ocenjuje Kandić, podsećajući da i sama deklaracija o masakru u Srebrenici, usvojena u srpskom parlamentu, nije otišla dovoljno daleko da uvrsti reč genocid. Pored napora civilnog sektora, političari su ti koji treba da otvore javnu raspravu o dogadjajima u Srebrenici kako bi došlo do punog suočavanja sa istinom, poručila je Nataša Kandić.

Anisa Sućeska-Vekić, direktorka Balkanske istraživačke novinarske mreže ocenjuje da su u Bosni i danas prisutni govor mržnje, nacionalistička retorika i negiranje genocida, a da su mediji pristrasni i pod političkm uticajem.

“Teško je dokazati genocid, čak i na sudu, a bosansko pravosudje okleva i da počne sa optužnicama, samo tri procesa su započela i to za Srebrenicu, i tamo gde je izrečena presuda oni još nisu sasvim završeni. Mnogi misle da se ništa neće dogoditi pre završetka Karadžićevog sudenja, ali mediji imaju priliku da prate sudjenja, predstave činjenice, intervjuišu žrtve, svedoke, eksperte, a niko to ne radi…”

Vekić je istakla da je izuzetno važno izneti na videlo punu istinu o svim zločinima, kako bi se sprečilo neko buduće krvoproliće na Balkanu.

Ostali učesnici, medju kojima su bili lider britanske delegacije u parlamentarnoj skupštini NATO-a, Brus Džordž, Daglas Dejvdison, specijalni izaslanik Stejt Departmenta za pitanja Holokausta, Entoni Blinken, savetnik američkog potpredsednika za nacionalnu bezbednost, i Kurt Basiner, politički analitičar Centra za demokratizaciju, razmatrali su aktuelnu situaciji u Bosni i Hercegovini. Oni su se složili da medjunarodna zajednica neće napustiti Bosnu, iako je strpljenje nekih protagonista na izmaku, i razmatrali na koji način etnički podeljena zemlja može da se istinski integriše. Učesnici panela izrazili su nadu da će predstojeći izbori u BiH biti održani bez atmosfere straha, i da će gradjani racionalno proceniti koja će im stranka doneti najveću dobrobit.

XS
SM
MD
LG