Linkovi

Kompjuteri u službi medicine

  • Majk O'Saliven

Evan Suma pokazuje simulaciju uz pomoć trodimenzionalne kamere Majkrosoftove video igrice Kinekt

Evan Suma pokazuje simulaciju uz pomoć trodimenzionalne kamere Majkrosoftove video igrice Kinekt

Kompjuteri menjaju naš svakodnevni život. Oni su takodje pronašli svoj put u medicini gde se koriste za treniranje onih koji pružaju medicinske usluge i čak nude terapiju pacijentima. Prenosimo detalje istraživanja koje sprovodi Institut za kreativne tehnologije na univerzitetu Južne Kalifornije gde naučnici stvaraju visokotehnološke programe za američku vojsku koji bi mogli da pomognu i civilima.

Vojnici koji su uplašeni zbog svog ratnog iskustva mogu da prevazidju traume kroz interaktivni program koji je razvijen na univerzitetu Južne Kalifornije, kaže psiholog Skip Rizo.

Pacijent ima potpunu kontrolu, ali mi možemo da ga stavimo u okruženje i postepeno pojačavamo provokativnu prirodu tog okruženja. Na taj način, pacijentu je data mogućnost da se odupre traumatičnim sećanjima i da se emotivno suoči sa nekim od demona koji stižu iz tih sećanja“.

Kompjuterski generisan vojni veteran ponaša se kao savetnik za vojnike sa problemom ili veterane u internet programu – koji je takodje napravljen uz vojno finansiranje. Taj lik je simulirani životni savetnik, kaže tvorac programa Džoš Vilijams.

„Njima bi mogla da se pruži preliminarna procena o tome da li bi trebalo da budu više zabrinuti zbog simptoma koje preživljavaju. Davanjem takve procene savetnik može da podigne konverzaciju na nivo na kojem može da predloži dodatnu pomoć“.

Virtuelni savetnik može da uputi pacijenta u centar za savetovanje koji se nalazi u njegovoj ili njenoj blizini. U drugom programu, novi savetnici vežbaju svoje sposobnosti sa virtuelnim vojnicima koji pate od post-traumatskog stresa. Kompjuterski naučnik Patrik Keni.

Novi programi mogu da pomognu vojnicima koji pate od post-traumatskog stresa

Novi programi mogu da pomognu vojnicima koji pate od post-traumatskog stresa

Koristimo tehnologiju za prepoznavanje govora i ako se obratite virtuelnom liku on prepoznaje vaš govor. To odlazi u sistem koji kreira odgovor na vaše pitanje i shodno tome vam pruža objašnjenje“.

Istraživači sa univerziteta Južne Kalifornije takodje stvaraju programe za oporavak onih koji su fizički onemogućeni, tako što prilagodjavaju postojeću tehnologiju igre. Mark Bolas kaže da taj sistem koristi trodimenzionalnu kameru Majkrosoftovog sistema Kinekt.

„Recimo da želite da neko prodje kroz vežbu u kojoj treba da pokaže sposobnost balansiranja. Trodimenzionalna kamera može veoma brzo da ustanovi da moja ruka doseže do ovde, ova druga ruka doseže do tamo, ali zapravo mogu da dosegnem dalje sa svojom desnom rukom“.

Autor programa Evan Suma kaže da sistem može da se prilagodi pojedinačnim pacijentima.

Savetnik je u mogućnosti da sastavi ili postavi tačan način na koji bi pacijent želeo da komunicira sa igricom i da zatim oni jednostavno mogu da se igraju“.

Ovaj centar za virtuelnu realnost povezuje saznanja akademskog sveta, sveta Holivuda i vojnog sveta, kaže istraživač Skip Rizo.

To su tri potpuno različite kulture, ali kada ih sve ubacite na jedno mesto i kažete da stvore nešto iz virtuelne stvarnosti, dobijete veoma interesantne rezultate.“

Rizo kaže da ovi virtuelni programi ne mogu da zamene ljudsku komunikaciju, ali svakako pružaju dodatnu pomoć psihijatrima.

XS
SM
MD
LG