Linkovi

De Borgrov: Nastaviti pritisak na Iran

  • Branko Mikašinović

De Borgrov: Teheran bi žestoko odgovorio na eventualni nuklearni napad Izraela ili SAD

De Borgrov: Teheran bi žestoko odgovorio na eventualni nuklearni napad Izraela ili SAD

Glavni faktor u odnosima SAD - Iran je pitanje iranskog nuklearnog programa i ambicija Teherana za regionalnom dominacijom. O tim pitanjima razgovarali smo sa dugogodišnjim glavnim i odgvoronim urednikom časopisa “Njuzvik” i dnevnika “Vašington Tajms”, Arnom de Borgrovom.

De Borgrov: “Pokojni iranski šah Reza Pahlavi mi je rekao krajem 1972. godine da će Iran jednog dana postati nuklearna sila. Kada sam ga upitao zašto, on je odgovorio da ne bi trebalo da zaboravimo šta se dogodilo od 1968. kada se Velika Britanija, pod premijerom Heroldom Vilsonom, odrekla svojih dotadašnjih ambicija od Sueckog kanala do Singapura. Taj vakuum moći trebalo je popuniti i to je učinio Ričard Nikson svojom doktrinom, prema kojoj je Iran postao de fakto policajac u regionu Persijskog zaliva. To je jedan od razloga zbog kojih je šah izgradio ogromnu vojnu mašineriju, koju je smatrao suštinški važnom, sa ciljiem da Iran bude sposoban da reaguje na svaki marksistički puč u Persijskom zalivu. Mogućnost komunističkih prevrata je u to vreme bila veliki problem i jedna od glavnih preokupacija SAD.”

Glas Amerike: Da li je iranski nuklearni program povezan ne samo sa, kako Iran tvrdi, potrebom samoodbrane, već i regionalne dominacije?

De Borgrov: “Čuo sam tri bivša komandanta Centralna američke komande, generala Zinija, generala Abuzaida i admirala Falona, koji su tvrdili da ćemo mi morati da naučimo kako da živimo sa nuklearnim Iranom. Činjenica je da bez obzira ko upravlja Iranom, teokratski ili vojni režim, oni svi imaju isti cilj - da Iran postane nuklearna sila. Razlog tome je da je Iran opkoljen sa četiri od osam svetskih nuklearnih sila: na severu je Rusija, Izrael je na zapadu, Indija i Pakistan na istoku, a američka ratna mornarica sa nuklearnim naoružanjem na jugu. Ako bi došlo do nuklearnog napada na Iran od strane Izraela ili SAD, bili bismo suočeni sa žestokim vojnim reagovanjem Teherana, koji ima znatne asimetrične kapacitete odmazde duž celog Persijskog zaliva, od moreuza Hormuz, koji Iran kontroliše iz Bandar-Abasa, uprkos prisustvu američke pete flote u Bahreinu, sve do Ras Tenura, najvećeg naftnog izvoznog postrojenja na svetu u Saudijskoj Arabiji. Sve je to u okviru iranskog raketnog dometa.”

Glas Amerike: Neki analitičari smatraju da bi rešenje iranskog pitanja moglo da bude u usporavanju procesa izgradnje nuklearnog programa ili očekivanju dobre prilike za uspešnu pobunu u toj zemlji, kao što je slučaj u nekim drugim zemljama Bliskog istoka?

De Borgrov: “Taj scenario je moguć, ako smo spremni da čekamo veoma dugo. Ne verujem u pasivnu politiku, već da održavamo kontinuirane diplomatske kontakte sa iranskim klerikalnim režimom, da vršimo dalje pritiske sankcijama i merama vojnog zastrašivanja i nastojanja na promeni režima, mada to neće biti lak posao. Iran ima jak i rigidan unutrašnji bezbednosni sistem, koji se ne da uporediti po svojim kapacitetima sa bilo kojom drugom zemljom u regionu. Ljudi u Iranu su zaplašeni, a snage bezbednosti infiltrirane u društvu i efikasne.”

XS
SM
MD
LG