Ekonomisti i drugi eksperti osmislili su novi način merenja uspeha zemalja, koji su nazvali indeks socijalnog progresa – ili SPI. Taj indeks meri sve ono što direktno pogađa obične ljude kao što je dostupnost hrane, mogućnosti obrazovanja i zapošljavanja i stepen zdravstvene zaštite.
Ovaj pristup razlikuje se od tradicionalnog merenja stope bruto nacionalnog proizvoda, koji samo prikuplja podatke o robi i uslugama, a sve ostalo ignoriše. Kreatori SPI-a se nadaju da će to pomoći i onima koji kreiraju politiku u privredama u usponu afričkih i južnoameričkih zemalja.
Od početka 20-og veka Sjedinjene Države su na vrhu po veličini svog bruto nacionalnog proizvoda.
Međutim ako se meri indeks socijalnog progresa – SPI, a na prvom mestu je Švedska. Sjedinjene Države su na 6. mestu.
SPI su kreirali, akademici sa Harvarda i Masačusetskog institute za tehnologiju u saradnji sa drugim poslovnim ekspertima iz celog sveta.
To je pokrenuto na svetskom forumu Skol u Oksfordu u Britaniji. Majkl Grin je izvršni direktor SPI –a.
"Mi to ne merimo na posredan već na neposredan način, merimo ono što je važno običnim ljudima. Da li imaju dovoljno hrane? Da li imaju gde da žive? Da li imaju zdravstvenu zaštitu, mogućnost zaploslenja?
Do odgovora na pitanja dolazi se merenjem 12 različitih faktora među kojima su ishrana, održivost ekološkog sistema, lična prava pa čak i mogućnost pristupa internetu.
Na osnovu tih merenja Britanija je na drugom mestu. Rezultat je iznenadio Majkla Grina.
"Ono što Švedska i Britanija dobro rade je to što dobar evropski model socijalnog staranja i fokus na brigu o životnoj sredini kombinuju sa američkim modelom mogućnosti zapošljavanja, slobode, prava i slično."
Kostarika je na dvanaestom mestu - najvišem među zemljama u razvoju. Visoke rezultate dobila je u obrazovanju, zaštiti životne sredine i mogućnosti zaposlenja.
To je zahvaljujući istoriji, kaže, Kostarikanac Roberto Artavia, direktor Kopa Holdinga i potpredsednik SPI-a.
"124 godina kontinuirane demokratije. Prateće socijalne institucije postoje od 1971., a puno socijalno osiguranje od 1941. To je izgleda stvorilo osnovu za razvoj, socijalni razvoj."
Kreatori indeksa društvenog razvoja naglašavaju da to nije napravljeno da bi se zemlje rangirale po troškovima za pojedinačne programe kao što je zdravstvena zaštita. Koosnivač Alvaro Rodrigez je predsednik Upravnog odbora Kompartamos, najveće institucije za mikro-kredite u Meksiku i južnoj Americi.
“Ne radi se o unošenju podataka nego o rezultatima koji se postižu.U dobijanju rezultata vrlo smo obazrivi jer bi u suprotnom to podstaklo, na određeni način, povećanje državnog aparata i povećanje troškova. To ovde nije slučaj.”
Gana je na 41. mestu, osam mesta ispred Nigerije iako im je bruto nacionalni proizvod veoma sličan.
"Nigerija je na dnu liste kada je u pitanju bezbednost. Dakle sve mora biti obuhvaćeno."
Grin kaže da je poruka političarima da se može dobiti visoki stepen društvenog napretka uz relativno nizak bruto nacionalni proizvod .
Ovaj pristup razlikuje se od tradicionalnog merenja stope bruto nacionalnog proizvoda, koji samo prikuplja podatke o robi i uslugama, a sve ostalo ignoriše. Kreatori SPI-a se nadaju da će to pomoći i onima koji kreiraju politiku u privredama u usponu afričkih i južnoameričkih zemalja.
Od početka 20-og veka Sjedinjene Države su na vrhu po veličini svog bruto nacionalnog proizvoda.
Međutim ako se meri indeks socijalnog progresa – SPI, a na prvom mestu je Švedska. Sjedinjene Države su na 6. mestu.
SPI su kreirali, akademici sa Harvarda i Masačusetskog institute za tehnologiju u saradnji sa drugim poslovnim ekspertima iz celog sveta.
To je pokrenuto na svetskom forumu Skol u Oksfordu u Britaniji. Majkl Grin je izvršni direktor SPI –a.
"Mi to ne merimo na posredan već na neposredan način, merimo ono što je važno običnim ljudima. Da li imaju dovoljno hrane? Da li imaju gde da žive? Da li imaju zdravstvenu zaštitu, mogućnost zaploslenja?
Do odgovora na pitanja dolazi se merenjem 12 različitih faktora među kojima su ishrana, održivost ekološkog sistema, lična prava pa čak i mogućnost pristupa internetu.
Na osnovu tih merenja Britanija je na drugom mestu. Rezultat je iznenadio Majkla Grina.
"Ono što Švedska i Britanija dobro rade je to što dobar evropski model socijalnog staranja i fokus na brigu o životnoj sredini kombinuju sa američkim modelom mogućnosti zapošljavanja, slobode, prava i slično."
Kostarika je na dvanaestom mestu - najvišem među zemljama u razvoju. Visoke rezultate dobila je u obrazovanju, zaštiti životne sredine i mogućnosti zaposlenja.
To je zahvaljujući istoriji, kaže, Kostarikanac Roberto Artavia, direktor Kopa Holdinga i potpredsednik SPI-a.
"124 godina kontinuirane demokratije. Prateće socijalne institucije postoje od 1971., a puno socijalno osiguranje od 1941. To je izgleda stvorilo osnovu za razvoj, socijalni razvoj."
Kreatori indeksa društvenog razvoja naglašavaju da to nije napravljeno da bi se zemlje rangirale po troškovima za pojedinačne programe kao što je zdravstvena zaštita. Koosnivač Alvaro Rodrigez je predsednik Upravnog odbora Kompartamos, najveće institucije za mikro-kredite u Meksiku i južnoj Americi.
“Ne radi se o unošenju podataka nego o rezultatima koji se postižu.U dobijanju rezultata vrlo smo obazrivi jer bi u suprotnom to podstaklo, na određeni način, povećanje državnog aparata i povećanje troškova. To ovde nije slučaj.”
Gana je na 41. mestu, osam mesta ispred Nigerije iako im je bruto nacionalni proizvod veoma sličan.
"Nigerija je na dnu liste kada je u pitanju bezbednost. Dakle sve mora biti obuhvaćeno."
Grin kaže da je poruka političarima da se može dobiti visoki stepen društvenog napretka uz relativno nizak bruto nacionalni proizvod .