Linkovi

Pad Berlinskog zida i Rusija danas

  • Henri Ridžvel

Ostatak Berlinskog zida u bašti Centra Saharov u Moskvi

Ostatak Berlinskog zida u bašti Centra Saharov u Moskvi

U nedelju se obeležava 25 godina od pada Berlinskog zida, koji je nagovestio početak kraja Sovjetskog Saveza. Ali, četvrt veka pošto je Berlinski zid pretvoren u šljunak, barijere između suparničkih sila su, kako izgleda, ponovo ojačale.

U Nemačkoj se povodom 25. godišnjice pada Berlinskog zida pripremaju ulične zabave, ali u Rusiji o ovome za sada nema ni reči. S obzirom na tenzije između Istoka i Zapada, koje su na najvišem nivou još od kraja Hladnog rata – ova godišnjica ima poseban odjek.

U bašti Centra Saharov u Moskvi nalazi se usamljeni deo Berlinskog zida – simbolično zamrznut u vremenu onog momenta kada je 1989. godine srušen.

"On predstavlja izuzetnu lepotu slobode. Podsetnik da sloboda takođe podrazumeva odgovornost. Naše razumevanje ovoga je došlo malo kasnije", kaže Natalija Samover, zaposlena u centru.

Dvadeset peta godišnjica podstakla je razmišljanja sa obe strane “gvozdene zavese”. Jurij Pivovarov iz ruske Akademije nauka u Moskvi kaže da su Rusi imali dve interpretacije pada zida.

"S jedne strane, postojala je euforija perestrojke i ogromna očekivanja od Gorbačovljevih demokratskih reformi. S druge strane, ostatak populacije, komunisti, su žalili. Za njih to je bio znak bi Sovjetski Savez mogao da padne, tačno ono što se i dogodilo”, objašnjava Pivovarov.

Aktuelni ruski predsednik, Vladimir Putin jednom prilikom je opisao pad Sovjetskog Saveza kao “najveću geopolitičku katastrofu 20. veka”.

Međutim, postoji važna razlika u mišljenu modernih Rusa, kaže Dmitrij Trenjin, direktor moskovsog Karnegi centra.

"Pad Sovjetskog Saveta i kolaps komunizma su dve različite stvari. Većina ljudi vidi pad Sovjetskog Saveza kao katastrofu. I to ne zbog pada imperije već čitavog poretka, socijalnih programa, načina života", navodi Trenjin.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je podrška Putinu skočila na 85 odsto posle vojnog preuzimanja Krima u martu i intervencije u istočnoj Ukrajini, u sklopu podrške pro-ruskim separatistima.

Ova 25. godišnjica nudi drugačiju perspektivu na trenutni zastoj u odnosima Istoka i Zapada, smatra Jurij Pivovarov.

"Kao metafora, možemo reći da trenutna kriza i politika Kremlja vode ka povratku Berlinskog zida. S tim što se ovaj zid diže na rusko-ukrajinskoj granici, a ne u Nemačkoj. Rusija je trenutno u najopasnijem periodu svoje istorije od pada Berlinskog zida", upozorava Pivovarov.

U nemačkoj ambasadi u Moskvi postavljena je izložba fotografija, koja se bavi pitanjem kakav je odjek imao Berlinski zid. Među umetnicima čiji su radovi izloženi, nalazi se i Dmitri Vrubel – autor najpoznatijih murala na zidu, nazvanih "Bože, pomozi mi da preživim ovu fatalnu ljubav”.

"U proteklih 25 godina, u ljudskim mislima, u ljudskoj istoriji i politici, taj zid je zamenjen potpuno novim zidom. Za Evropu, Berlinski zid nije prestao da bude relevantan simbol, te i dalje simboličan zid koji razdvaja dva sveta", zaključuje Vrubel.

Četvrt veka pošto je Berlinski zid pretvoren u šljunak, barijere između suparničkih sila su, kako izgleda, ponovo ojačale.

XS
SM
MD
LG