Linkovi

Imigraciona reforma na dnevnom redu Kongresa

  • Kris Simkins

Protest pristalica imigracione reforme u Vašingtonu

Protest pristalica imigracione reforme u Vašingtonu

Posle dugotrajne i mukotrpne debate oko reforme zdravstvenog sistema, američki Kongres okreće se sledećem problemu – imigracionom sistemu u zemlji. Nekoliko zakonodavaca pripremili su predlog zakona o rešavanju boravišnog statusa za ilegalne imigrante, kojih u Sjedinjenim Državama ima nekoliko miliona. Pitanje ilegalne imigracije obično budi snažne emocije na obe strane debate te je nedavno desetine hiljada pristalica predložene reforme posetilo Vašington.

Jedan od učesnika marša u Vašingtonu bio je Volter Kastro, koji se u Ameriku doselio sa 7 godina iz El Salvadora. Kastro se pridružio velikom broju pristalica Obamine imigracione reforme jer, kako kaže, trebalo bi da postoji zakonski put ka državljanstvu za oko 12 miliona ilegalnih doseljenika u Sjedinjenim Državama.

“Želim da dobiju legalni status čak iako moraju da plate porez i kazne za vreme koje su ilegalno proveli u zemlji”.

Usvajanje zakona o reformi imigracije neće biti lako s obzirom na protivljenje republikanaca.

Ne treba nam ogroman broj uvoznih siromašnih i neobrazovanih korisnika socijalne pomoći”.

Den Stajn, predsednik Federacija za američku imigracionu reformu snažno se protivi donošenju bilo kakve mere koja bi amnestirala ilegalne imigrante.

Niko ne bi trebalo da govori o amnestiji iz dva razloga – prvo, to podstiče još više ljudi da dodju ilegalno, a drugo, obeshrabruje one koji razmišljaju o povratku u svoju zemlju”.

Jesenija Sausido ima američko državljanstvo, medjutim njena majka nema te joj preti deportacija u rodni Meksiko. Jesenija zahteva od zakonodavaca da ispune višegodišnja obećanja i najzad promene zakon.

Imigranti na američkim farmama

Imigranti na američkim farmama

“Ovo je jedina šansa. Ne možemo više odlagati jer se porodice razdvajaju, ljudi će biti deportovani i to nije fer”.

Nedavna istraživanja ukazuju da je broj imigranata iz Meksika u laganom opadanju za šta su, kako smatraju analitičari, delom zaslužni ekonomska kriza, strože kontrole na granici i porast broja policijskih racija unutar Sjedinjenih Država u potrazi za ilegalnim imigrantima. Medjutim pobornici imigracione reforme ne odstupaju od argumenta da bi zakonski put ka državljanstvu za imigrante bez radne dozvole, pomogao poboljšanju američke ekonomije. Elisio Medina je potpredsednik najvećeg američkog sindikata imigracionih radnika.

Američka ekonomija bi, prema nekim procenama, zabeležila rast od 1 i po bilion dolara ukoliko bi legalizovala rad oko 12 miliona ilegalnih imigranata. To bi bilo dobro za svakoga”.

Dženet Kephart iz Centra za imigracione studije u Vašingtonu ne slaže se sa tim jer, kako kaže, ukoliko bi došlo da njihove amnestije to bi samo značilo da bi Amerikancima bilo teže da dodju do zaposlenja.

“Ukoliko amnestirate 11 miliona neprijavljenih radnika, tržište rada će biti preplavljeno njima i oni će predstavljati konkurenciju Amerikancima. Dakle, oni koji su prekršili zakona, radili u Americi ilegalno, što je verovatno mnogo njih, sada će ravnopravno moći da se takmiče sa Amerikancima za posao”.

Pokušaj reforme imigracionog sistema propao je pre tri godine i pored vrlo posećenih protesta, koje su širom zemlje organizovale grupe za prava imigranata. Prošlo meseca, medjutim, dva senatora – Lindzi Grejem iz Južne Karoline i Čak Šumer iz Njujorka, izneli su plan kojim bi se ilegalnim imigrantima dodelilo državljanstvo ukoliko retroaktivno plate porez i počnu da obavljaju svoje gradjanske dužnosti. Takodje predlažu da se, u skladu sa tržišnim potrebama, dozvoli boravak privremenim radnicima iz drugih zemalja. Demokratski kongresmen iz Teksasa, Čarls Gonzales optimističan je u pogledu usvajanja reforme tokom ove godine.

“Ne želim da im pružam lažnu nadu, pa da se onda razočaraju. Biće teško, ali ništa nije nemoguće”.

Politički analitičari sumnjaju da će zakon biti usvojen ove godine s obzirom na predstojeće kongresne izbore u novembru, ali zagovornici imigracione reforme kažu da neće odustati sa protestima kako bi izvršili pritisak na Belu kuću i Kongres da promene nacionalni imigracioni sistem.


XS
SM
MD
LG